Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 8 minuta
U ovom tekstu govoriću o biodiverzitetu i ekologiji urbanih sredina, kao i o dobrim građanskim praksama kojima možemo doprineti cilju zdravije, čistije i odgovornije Smederevske Palanke, Srbije, Evrope i sveta – iz naučnog ugla.
Život u gradu može biti veoma stresan. U gradu smo na neki način izolovani od prirode, a zbog svakodnevnih obaveza često zaboravljamo i zanemarujemo svoju okolinu. Međutim, to ne mora biti tako. Neću govoriti samo o naučnim činjenicama, već i o tome kako baš vi, malim akcijama, možete menjati naš grad, državu, pa čak i svet. Zajedno možemo približiti prirodu nama i udahnuti život u naš grad!
Izvor: Canva pro
Biodiverzitet znači raznolikost života. Njegovim gubitkom narušavaju se brojni ekološki procesi koji su ključni za normalno funkcionisanje ekosistema.
Ekologija je naučna disciplina i grana biologije koja proučava odnose između žive i nežive prirode, kao i međusobne odnose među živim bićima.
Ekosistem čine biocenoza i biotop – živi i neživi svet, zajedno sa ljudima.
Ekosistemi su veoma osetljivi na promene, jer svaka jedinka u sistemu ima svoju ulogu. Mi ljudi, koji smo na vrhu svih ekosistema, imamo obavezu da ih čuvamo i ne remetimo, jer njihovim narušavanjem ugrožavamo sebe i sva ostala živa bića. Ljudska aktivnost je neporecivo uticala na sve ekosisteme.
Da bismo rešili probleme, moramo shvatiti značaj ekologije i biodiverziteta, sagledati širu sliku iz naučne perspektive i jasno definisati izazove – od infrastrukture i regulative do svesti ljudi.
Zašto je biodiverzitet bitan za nas?
Biodiverzitet čine sva živa bića, ali posebno se izdvajaju pčele, leptiri, bumbari, vinske mušice, bakterije, gljive i, naravno, ptice.
Ekosistem zavisi od svake vrste u njemu, a nestanak jedne vrste može izazvati lančanu reakciju. Međutim, nestanak navedenih vrsta doveo bi do nestanka gotovo celokupnog života na planeti. Čak i pad njihove brojnosti stavlja ogroman pritisak na ceo sistem.
Na globalnom nivou, brojnost pčela, leptira, bumbara i drugih insekata smanjena je za oko 40%.
(izvor: IPBES Thematic Assessment of Pollinators, Pollination and Food Production, UN)
Izvor: Canva pro
Pčele, leptiri i bumbari su polinatori – organizmi koji oprašuju biljke. Biljke se nalaze na dnu svih lanaca ishrane, što znači da sva ostala živa bića zavise od njih.
Bez polinatora ne bi bilo plodova ni semena, što bi sprečilo razmnožavanje većine biljaka i razmenu gena. Bez ptica, veverica, srna, miševa i drugih životinja koje raznose seme, ono se ne bi širilo čak ni kada bi ga bilo.
Iako se neke biljke mogu razmnožavati vegetativno, izostanak polinatora i prenosioca semena doveo bi do izumiranja.
Bez genetskog diverziteta ne bi bilo prilagođavanja, evolucije, niti otpornosti na viruse, bakterije, patogene i abiotski stres. Vegetativno razmnožene biljke su gotovo klonovi – bez mogućnosti da se adaptiraju, osuđene su na postepeno izumiranje.
Primer lančane reakcije u ekosistemu
Divlje šljive hrane divlje svinje i predstavljaju veliki deo njihove letnje ishrane. Ako nestanu divlje šljive, populacija svinja opada. Vukovi, koji se hrane svinjama, ostaju bez plena. Bez vukova dolazi do prenamnožavanja drugih vrsta koje oni kontrolišu, što iscrpljuje preostale resurse i vodi kolapsu ekosistema.
Iako postoji mogućnost da neke vrste zamene druge, svaki nestanak povećava pritisak na ceo sistem i smanjuje stabilnost ekosistema.
Izvor: Canva pro
Direktan uticaj na čovečanstvo
Poljoprivreda u velikoj meri zavisi od korisnih insekata i mikroorganizama.
Bez polinatora, ljudi bi morali ručno da oprašuju voćke – što je u industrijskoj proizvodnji nemoguće.
Neke vrste insekata-predatora (npr. bubamare) smanjuju brojnost štetočina, pa je upotreba insekticida manja.
Mikroorganizmi, poput bakterija roda Rhizobium, fiksiraju azot u zemljištu i čine ga dostupnim biljkama.
Micelijum gljiva je povezan sa korenjem biljaka i omogućava razmenu hranljivih materija i komunikaciju između stabala. Šume funkcionišu kao jedna živa mreža.
Bez ovih organizama, poljoprivreda bi se urušila, a sa njom i čitave ekonomije. Da li to želimo?
Načini na koje ljudi uništavaju biodiverzitet
· prekomerna upotreba pesticida
· zagađenje (CO₂, teški metali, otpad)
· globalno zagrevanje
· loše planiranje gradova, infrastrukture i
arhitekture
· način života i manjak ekološke svesti
Izvor: Canva pro
Specifični problemi
Industrija, pesticidi i globalno zagrevanje jesu najveći uzročnici nestanka biodiverziteta, ali mi kao pojedinci možemo početi od sebe – od sopstvene terase, ulice i grada.
Problemi u dizajnu urbanih sredina
Gradovi u Srbiji često odbijaju prirodu umesto da je integrišu.
Nedostaje cveća, drveća, vode i zelenih površina. Pčele, leptiri i drugi insekti nemaju gde da se hrane, pa im brojnost opada.
Kako dizajnirati grad koji je dobar i za ljude i za prirodu?
Gradovi treba da imaju:
- više zelenila i parkova
- drvorede u svim ulicama
- zelene krovove i terase
- zelene fasade
- parkove sa barama
- autohtone vrste biljaka
- više biciklističkih staza
- manje betona i automobila
- više javnog prevoza
- sadnju cvetnica i u najmanjim prostorima
Biljke snižavaju temperaturu, a zeleni gradovi su lepši, tiši, zdraviji i prijatniji.
Problemi u našem gradu
(i Srbiji)
Nedostatak drveća, zelenila, biciklističkih staza i parkova glavni su problemi. Zgrade su sive i bez vegetacije – a baš to možemo promeniti!
Mnogi gradovi u svetu – Singapur, Amsterdam, gradovi u Nemačkoj i Švedskoj – dokazali su da građani mogu stvoriti zelenu utopiju.
Izvor: Canva pro
Kako građani mogu pomoći?
- Informisati se – što ste čitanjem ovog teksta već uradili.
- Saditi cvetnice na terasama.
- Ostavljati tacne sa vodom i kamenčićima za pčele.
- Saditi cveće i drveće u dvorištima zgrada.
- Oformiti urbane bašte.
- Ozelenjavati krovove zgrada i saditi hranu na njima.
- Saditi lokalne vrste biljaka.
- Uticati na lokalnu samoupravu da ulaže u zelenilo i edukaciju.
Kao što je rečeno, loš dizajn gradova nije najveći problem, ali jeste važan. Najviše štete biodiverzitetu nanose pesticidi, industrija i globalno zagrevanje.
Ipak, svet menjamo tako što menjamo sebe – svoj način razmišljanja, navike i odnos prema prirodi.
Srbija je evropska država i zaslužujemo bolje za nas, našu planetu i čovečanstvo.
Hajde da napravimo utopiju!
Tekst napisao: Milan Babanić, učenik SŠ “Žikica Damnjanović”, smer tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju 2/1 – kao i budući naučnik!