Birački spisak je temelj svakog izbornog procesa – naizgled jednostavna evidencija građana sa pravom glasa, ali u praksi složen sistem koji zavisi od tačnosti podataka, ažurnosti institucija i realnih demografskih kretanja. Na primeru Smederevske Palanke jasno se vidi koliko taj sistem može da se udalji od stvarnog stanja na terenu.
Formalno gledano, pravila su jasna. Svaki punoletni građanin sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji opštine ima pravo da bude upisan u birački spisak. Podaci se preuzimaju iz evidencija o prebivalištu, matičnih knjiga i na osnovu državljanstva, a lokalna samouprava je zadužena da ih redovno ažurira. Međutim, ono što je na papiru uređeno, u praksi često zavisi od toga koliko se brzo i precizno prate promene u životima ljudi.
Upravo tu dolazimo do jedne od ključnih specifičnosti Palanke – migracija. Godinama unazad, veliki broj građana seli se u veće gradove, pre svega u Beograd, ili odlazi u inostranstvo. Ipak, mnogi od njih ne odjavljuju prebivalište. Administrativno ostaju „prisutni“, iako realno ne žive u opštini. Tako se stvara razlika između onoga što evidencija pokazuje i onoga što je stvarnost.
Ta razlika postaje posebno vidljiva kada se uporede podaci. Prema procenama za 2022. godinu, Smederevska Palanka imala je 42.192 stanovnika, od čega je bilo 35.373 punoletno. Ipak, birački spisak za predsedničke izbore beleži čak 39.954 birača. To je 4.581 osoba više nego što ima punoletnih građana – odstupanje od gotovo 13 odsto!
Dodatnu složenost daje struktura stanovništva. Veliki deo populacije živi u selima, gde su migracije još izraženije nego u gradskom jezgru. Mesta poput Kusatka, Selevca ili Glibovca imaju značajan broj prijavljenih birača, ali je pitanje koliko njih zaista tu i živi. U takvim sredinama, birački spisak često postaje evidencija „sećanja“ na nekadašnje stanovništvo, a ne realan odraz sadašnjeg stanja.
Kada se pogledaju i sami izborni rezultati, pojavljuju se dodatna pitanja. Na predsedničkim izborima zabeleženo je da je glasalo 23.604 birača, dok je broj listića bio 23.584 – gde je nestalo 20 listića? Slična, iako manja odstupanja postoje i na parlamentarnim i lokalnim izborima. Ove razlike jasno ukazuju na potrebu za pažljivijom kontrolom procedura, od izdavanja listića do vođenja zapisnika.
Važno je naglasiti da ovakvi pokazatelji predstavljaju upozorenje da sistem nije u potpunosti usklađen sa realnošću. Preveliki broj birača u odnosu na broj punoletnih stanovnika, značajan udeo ljudi koji formalno postoje u evidenciji ali ne žive u opštini, kao i manja neslaganja u izbornim podacima – sve su to signali koji zahtevaju dodatnu pažnju.
Kako proveriti podatke i koja su prava građana
Građani imaju mogućnost da sami provere da li su upisani u birački spisak i da li su njihovi podaci tačni. Uvid se može izvršiti u opštinskoj upravi, ali i online, putem zvaničnog državnog servisa. Provera je dostupna na OVOM LINKU.
Ukoliko podaci nisu tačni ili nedostaju, zakon predviđa pravo na njihovu ispravku. Građani mogu podneti zahtev za upis, brisanje ili izmenu podataka – na primer u slučaju promene prebivališta ili ličnih podataka.
Postupak se pokreće pred nadležnim organom lokalne samouprave ili preko eUprave, a rokovi su definisani tako da se izmene mogu sprovesti i neposredno pre izbora.
Indikatori nepravilnosti i provera prijavljenih lica na adresi
Kada je reč o broju lica prijavljenih na jednoj adresi, ovo je posebno osetljivo pitanje jer se upravo tu često javlja sumnja građana – da li je na njihovoj adresi prijavljen još neko, a da oni za to ne znaju? U Srbiji, uključujući i Smederevsku Palanku, građani nemaju automatski uvid u to ko je sve prijavljen na njihovoj adresi, zbog zaštite podataka o ličnosti. Međutim, postoje načini da se to proveri kroz institucionalne kanale.
Vlasnik nepokretnosti ili lice koje zakonito koristi stan ili kuću može podneti zahtev nadležnoj policijskoj upravi (MUP-u) za proveru podataka o prijavljenim licima na toj adresi. Ova procedura se najčešće pokreće kada postoji osnovana sumnja da su na adresi prijavljena lica koja tu ne borave. U takvim slučajevima, MUP može pokrenuti postupak provere prebivališta, koji podrazumeva izlazak na teren i utvrđivanje činjeničnog stanja.
Ako se utvrdi da neko lice ne živi na prijavljenoj adresi, moguće je pokrenuti postupak za odjavu prebivališta. Ovaj proces nije trenutan, ali predstavlja važan mehanizam za usklađivanje administrativnih podataka sa realnim stanjem.
U sredinama sa izraženim migracijama, kao što je Smederevska Palanka, ovakve provere mogu značajno doprineti tačnosti biračkog spiska. Istovremeno, one jačaju poverenje u izborni proces, jer pokazuju da evidencije nisu „zatvoren sistem“, već nešto na šta i sami građani mogu da utiču.
Piše: M.M.