OČISTIMO PALANKU

_{Piše: Valentina Talijan}

Najčešće izgovorena rečenica na sastancima našeg tima je: “Јa sam samo htela da čistim Koloniju”. Ona šaljivo podrazumeva da niko od prisutnih nije planirao da se nađe u situaciji o kojoj u datom trenutku raspravljamo. Takođe, govori o tome da je biti građanski aktivista pitanje niza izbora. Teme pronalaze put do nas, a na nama je da odaberemo da li ćemo proći pored njih ili se uhvatiti u koštac – uglavnom na sopstvenu štetu.

Pre godinu dana u Smederevskoj Palanci bilo je taman toliko aktivista da, kada smo podnosili prve prijave i zahteve – dobar deo prijava nisu znali kako da obrade. Danas, samo jedno naselje ima više angažovanih građana nego što ih je u tom trenutku imala čitava opština. S obzirom da se sećam vremena kada sam bila među malobrojnim aktivistima u opštini, i kada sam se samo u trenucima moranja bavila lokalnim temama umesto nacionalnim – ne mogu da ne primetim obilje u kom trenutno uživamo.

Da li to znači da nas ima dovoljno? Nikada nas neće biti dovoljno. Naročito u društvu u kom se demokratske vrednosti gase pred našim očima rapidno. Da se ukupan broj stanovnika koji je glasao za promene pre dve nedelje u ovoj opštini aktivira – ne bi nas bilo dovoljno. Toliko puno problema postoji. Toliko je razvijen mehanizam mahinacija čiju štetu moramo svakodnevno da saniramo ili razotkrivamo. Da ne upotrebim izraz „protiv kog se borimo“, jer mi za borbu protiv bilo koga nemamo vremena – mi se godinu dana već na lokalu grčevito borimo za dostojanstven život. Činjenica je da ta borba podrazumeva nužnu promenu vlasti, a pre svega sistema.

Jer, koliko god da je težak bio predizborni proces u Smederevskoj Palanci,
konačno je ujedinio različite frakcije ka jednom istom cilju.

_{^{Fotografija: Milica Matović}}

Nakon jedne epizode premorenog vrištanja u jastuk, uz koju, slobodno možete zamisliti, dramatičnu muziku, počeli smo sa istragom. Obavestili smo kolege aktiviste iz drugih grupa kako bismo malo podelili teret među sobom na nivou opštine, i odredili dan za teren. Tog dana mogle smo da popijemo kafu u gradu i uživamo u suncu. Umesto toga, iskoristile smo priliku da obiđemo 3 deponije koje smo već prijavljivale, kako bismo videle šta je preduzeto – i tu jednu novu. Sve to tokom odmora od aktivizma koji smo pompezno najavili na društvenim mrežama. Ovo je takođe bio prvi put da smo na teren išle sa članicom još jedne aktivističke grupe, što će se nakon izbora, nadam se, pokazati kao stalna praksa. Jer, koliko god da je težak bio predizborni proces u Smederevskoj Palanci, konačno je ujedinio različite frakcije ka jednom istom cilju. Tako da, ne bih da zvučim nezahvalno s obzirom na evidentno poboljšanje brojčanog stanja civilnog sektora, ali tvrdim da nas i dalje nema dovoljno.

kad god pomislite da će nešto uraditi neko drugi – uzmite,
i sami se uhvatite u koštac sa situacijom.

Kada biste me sada pitali – ok, evo želimo da pomognemo, kako da se aktiviramo? Prvo na šta bih vas usmerila je posmatranje. Pre svega, svakodnevno posmatranje delovanja javnih preduzeća i funkcionera. Tako ćete pomoći iskusnijim aktivistima i organizacijama da na vreme spreče štetna delovanja i potencijalno osujete kršenje propisa. Takođe, vaše znanje iz određenih oblasti može doprineti razumevanju prikupljene dokumentacije i informacija, pa je dosta važno da se makar kao konsultanti stavite na raspolaganje lokalnim aktivističkim grupama.

Druga vrsta posmatranja, vezana za sam dan još uvek neraspisanih izbora, pomoći će da na republičkom nivou omogućite sprovođenje demokratskih izbora u već postavljenim nefer uslovima. Za 49 biračkih mesta, koliko ih imamo na lokalu, biće nam potrebno od tri do četiri stotine ljudi. Od tri do četiri stotine građana spremnih da neutralno i u zakonskim okvirima posmatraju čitav proces i brane izbornu volju svih građana. Za članove biračkog odbora biće potrebno 98 obučenih i odgovornih osoba. Za posmatranje unutar biračkog mesta isto toliko. Za mobilne timove biće potrebno minimum 2 osobe po autu na nešto manje od 49 lokacija, idealno je da broj osoba u autu bude veći. Sve to bez ikakve naknade, jer sredstava za ovako nešto ne postoje, niti bi na njih u okolnostima u kojima živimo trebalo da računamo – na svoje delovanje trebalo bi da gledamo kao na borbu za oslobođenje. Dok ovo čitate verovatno mislite o tome kako će među tih minimum tri stotine ljudi biti neko drugi, ali moram da vas razuverim. Tih drugih nema dovoljno, kad god pomislite da će nešto uraditi neko drugi – uzmite, i sami se uhvatite u koštac sa situacijom.

Kao što rekoh na početku teksta, mi smo samo hteli da čistimo Koloniju, ali smo nekako završili u vestima, na sudu, u projektima i istragama. Postali smo informanti, inspektori, pravnici i izveštači – silom prilika. „Izgubili“ smo dane i mesece života koje niko ne može da nam vrati, bez ikakve naknade osim slobodne volje i lične satisfakcije proistekle iz doprinošenja zajednici. Vi ne morate ići toliko daleko da pamtite članove zakona za koje ste mislili da vam nikada neće biti potrebni, ali ono što možete da uradite jeste da se prijavite za neku od dostupnih obuka i konkretno posvetite 24 sata svog života nečemu što će potencijalno odlučiti vaše naredne četiri godine.

Zbog toga, na godišnjicu osnivanja naše grupe, biram da vas u ime svih nas pozovem ne da se priključite nama, taj poziv je uvek otvoren, već da se putem nekog od sledećih linkova informišete kako možete da se obučite i pomognete tokom izvesnih parlamentarnih izbora. Jer tu sada mora da bude usmerena sva naša energija. Pametniji se edukuje i organizuje.

Linkovi ka obukama, mrežama podrške i zakonima:

Obuka za članove biračkog odbora – CRTA

Mreža poverenja – Smederevska Palanka – studenti

Zakon o  izboru narodnih poslanika (“Sl. glasnik RS”, br. 14/2022)