Dok građani čekaju autobuse, čekamo i mi odgovore. Za sada – ćutanje.
Četvrti je dan otkako se građani Smederevske Palanke suočavaju sa delimičnom ili potpunom obustavom autobuskog prevoza, prema navodima građana. Pojedine linije ne saobraćaju, građani ostaju na stanicama, a informacije o tome šta se zapravo dogodilo – nema.
I zato je prvo pitanje jednostavno: gde je Opština Smederevska Palanka?
Ne tvrdimo da znamo razlog zbog kojeg je došlo do obustave ili poremećaja u prevozu. Upravo suprotno – tražimo odgovore.
Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju u članu 57. propisuje da jedinice lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju, u skladu sa zakonom, organizaciju i način obavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na njihovoj teritoriji.
Zato javnost ima pravo da zna šta se dogodilo.
Da li ste obavešteni o delimičnoj ili potpunoj obustavi gradskog, prigradskog i međumesnog autobuskog saobraćaja?
Da li je došlo do problema i kakvih u odnosu između Opštine i prevoznika?
Da li je istekao ili raskinut ugovor između opštine i prevoznika?
Da li postoje neizmirene obaveze prema prevozniku ili druga potraživanja?
Ko je doneo odluku o eventualnoj obustavi?
Da li je odluka doneta i kada?
Koje linije su obuhvaćene odlukom i obustavom?
Zašto građani o tome nisu blagovremeno obavešteni?
I, možda najvažnije – šta je preduzeto da ljudi koji zavise od autobusa ne ostanu bez mogućnosti da stignu do posla, lekara, apoteke ili škole?
Ova situacija je, između ostalog, pitanje socijalne politike i odnosa prema građanima.
Pre dva meseca – besplatan prevoz. Danas – neizvesnost.
Dana 1. juna 2026. godine na lokalnim portalima objavljeno je saopštenje Opštine Smederevska Palanka da se od 2. juna ponovo uspostavlja besplatan autobuski prevoz za učenike i penzionere na teritoriji opštine.Tada je javnost ekspresno obaveštena.
Danas, kada je autobuski prevoz, prema informacijama i svedočenjima građana, ozbiljno ugrožen, javnost ne dobija ni približno istu količinu informacija.
Kako je moguće da se sistem koji je pre samo dva meseca javno predstavljao kao funkcionalan nađe u situaciji u kojoj građani ne znaju ni da li će autobus doći na stanicu?
Ne znamo odgovor.
I upravo zato smo pitanja poslali nadležnim službama.
Poslali smo i zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
Odgovore čekamo.
Kada autobus ne dođe, neko ne ode kod lekara
Možda je najlakše govoriti o prevozu kao o redu vožnje, linijama, autobusima i ugovorima.
Ali iza svake linije nalaze se ljudi.
Dobili smo više poruka i imali uvid u više statusa građana na društvenim mrežama, koji navode da nisu mogli da odu na zakazane terapije do Kiseljaka, da su imali problem da stignu do lekara ili apoteke, kao i onih koji su zbog izostanka prevoza imali ozbiljne poteškoće da dođu na posao.
Jedni su ostali na selu. Drugi su ostali na stanici. Treći su morali da traže pomoć rodbine, komšija ili prijatelja. A neki tu mogućnost nemaju.
Posebno su pogođeni ljudi koji žive u seoskim naseljima i nemaju automobil, stariji građani, osobe smanjene pokretljivosti, bolesni, socijalno ugroženi i svi oni kojima je autobus jedina realna veza sa gradom. Za njih javni prevoz nije pitanje komfora.
To je pitanje dostupnosti života.
Bez autobusa, odlazak kod lekara postaje problem. Odlazak na posao postaje problem. Odlazak u apoteku postaje problem. Odlazak do opštine, banke, pošte ili druge službe postaje problem.
Ako se ovakva situacija nastavi, vrlo brzo ćemo morati da postavimo i pitanje kako će do škole stizati učenici koji zavise od javnog prevoza.
„Snađi se“ nije javna politika
Možda smo u ovoj zemlji već previše navikli na rečenicu:
„Snađi se.“
Nema autobusa – snađi se.
Nema informacije – snađi se.
Imaš zakazan pregled – snađi se.
Moraš na posao – snađi se.
Ali građani ne bi trebalo da budu ti koji rešavaju posledice sistemskog problema koji nisu izazvali.
Naravno, možemo i treba da budemo solidarni.
Ali solidarnost građana ne može biti zamena za javni prevoz.
Komšijski automobil ne može biti red vožnje.
Dobra volja građana ne može biti javna usluga.
A „snađi se“ ne može biti odgovor institucije.
Ćutanje je takođe informacija
U ovom trenutku ne želimo da preuranjeno zaključujemo ko je odgovoran za nastalu situaciju.
Ali koji god da je razlog – građani imaju pravo da ga znaju.
Odgovornost znači da neko mora da objasni šta se dogodilo i šta će biti urađeno da se problem reši.
Čekamo odgovore. I građani ih čekaju.
Naša pitanja su poslata.
Zahtevi za informacije od javnog značaja su poslati.
Sada čekamo odgovore.
I očekujemo da budu konkretni, proverljivi i dostupni javnosti.
Jer javni prevoz nije privatna stvar onih koji ga koriste.
Javni prevoz je javna usluga.
A kada javna usluga prestane da funkcioniše, građani imaju pravo da pitaju šta se dogodilo.
Zato danas pitamo:
Šta se dogodilo sa javnim prevozom u Smederevskoj Palanci?
I još važnije:
Kada će građani dobiti zvaničan odgovor?
Čekamo odgovore nadležnih.
A javnost čeka autobus.