Do izbora u nekoliko lokalnih samouprava ostalo je nešto više od dve nedelje. Liste su potvrđene, kampanja je u punom jeku, a kako se približava dan glasanja sve su vidljiviji i različiti oblici pritiska na birače.
Od intenzivnih poseta državnih funkcionera i najava infrastrukturnih radova, do ubrzanog asfaltiranja ulica, donacija i poklona – izborna kampanja na lokalu često se ne vodi samo kroz političke poruke, već i kroz konkretne pogodnosti.
Kampanja za lokalne izbore često se odvija i kroz razgovore u komšiluku, na radnom mestu ili preko ljudi koji imaju uticaj u lokalnoj zajednici. Tako, u mestima gde se većina ljudi poznaje, političko opredeljenje retko ostaje potpuno privatna stvar.
U takvom okruženju politička kampanja često izlazi iz javnog prostora i ulazi u privatni život.
Upravo zbog toga politički pritisak, kada postoji, retko izgleda kao otvorena pretnja. Mnogo češće dolazi kroz svakodnevne odnose i neformalne razgovore.
Popisivanje „sigurnih“ glasova
Jedan od najčešćih primera su posete aktivista biračima. U opštinama gotovo svaka kampanja ima mrežu ljudi koji obilaze teren i razgovaraju sa građanima. Takvi razgovori često počinju sasvim neformalno, pitanjem da li će neko izaći na izbore i šta misli o lokalnim problemima.
Međutim, neretko se završe očekivanjem jasnog odgovora o političkoj podršci.
U nekim slučajevima traži se i dodatna „pomoć“ – obezbeđivanje još nekoliko glasova među članovima porodice ili prijateljima. Na taj način nastaju takozvane liste „sigurnih glasova“, evidencije ljudi za koje se veruje da će podržati određenu političku opciju.
Formalno gledano, glasanje je tajno i niko ne može znati za koga je neko glasao, niti za koga planira da glasa. Ipak, na lokalu takve evidencije mogu stvoriti osećaj da se političko opredeljenje prati i beleži.
Pritisak kroz posao
Drugi prostor u kojem se politički uticaj često pojavljuje jeste radno mesto. U mnogim opštinama javna preduzeća, škole, vrtići i zdravstvene ustanove predstavljaju najveće poslodavce, a poslovi se neretko dobijaju „preko veze“, odnosno uz podršku političkih struktura.
Zbog toga politička kampanja neretko ulazi i u radni kolektiv.
Tako se često može čuti da se u kolektivu pojavi informacija o političkom skupu ili stranačkom događaju. Zaposlenima se kaže da bi bilo dobro da prisustvuju ili pomognu u organizaciji. Često niko ne izgovara da je to obaveza, ali se podrazumeva da se očekuje određeni nivo podrške i odlazak na događaj. To je u današnjoj politici postala praksa za većinu događaja vladajuće koalicije.
U takvim situacijama zaposleni mogu steći utisak da odbijanje nije poželjno, čak i kada formalno ne postoji nikakav pritisak, pa tako čak i oni koji ne podržavaju određenu stranku, pristaju da podrže skup, strahujući za radno mesto.
U praksi se dešavalo da ljudi, nakon što odbiju da učestvuju u stranačkim aktivnostima, ostanu bez posla ili im radni status postane nesiguran.
Veliku ulogu u lokalnim kampanjama često imaju i ljudi koji imaju autoritet u zajednici – predsednici mesnih zajednica, lokalni preduzetnici ili dugogodišnji partijski aktivisti. Pošto se radi o osobama koje već imaju razvijene društvene veze, njihov uticaj može biti značajan.
Razgovori koji počnu kao prijateljski ili komšijski ponekad se pretvore u političko ubeđivanje ili očekivanje podrške. U manjim sredinama, gde se društveni odnosi prepliću, takvi razgovori mogu imati veću težinu nego formalne kampanje.
Kada lokalni resursi postanu politička valuta
Posebno osetljivo pitanje odnosi se na raspodelu lokalnih resursa. U opštinama sa slabijim ekonomskim mogućnostima pristup privremenim poslovima, socijalnim programima ili infrastrukturnim projektima može imati značajan uticaj na političko raspoloženje građana.
Kada se u javnosti stvori utisak da politička podrška može pomoći u rešavanju određenih problema, bilo da je reč o poslu, komunalnim radovima ili administrativnim pitanjima, nastaje odnos koji analitičari često nazivaju klijentelizmom.
U takvom sistemu politička lojalnost postaje način da se obezbedi pristup određenim resursima.
Hijerarhija terenskih struktura
Političke kampanje često su organizovane kroz jasno definisanu terensku strukturu. Na vrhu se nalaze opštinski koordinatori, ispod njih su mesni koordinatori, a na terenu aktivisti koji imaju direktan kontakt sa biračima.
Na taj način omogućava se efikasna organizacija kampanje, ali se istovremeno može stvoriti i mehanizam političke kontrole.
Svaki nivo strukture često dobija zadatak da prati određeni broj birača, procenjuje njihovo raspoloženje i obezbedi izlaznost na dan izbora. U praksi to može dovesti do situacije u kojoj aktivisti preuzimaju odgovornost za „kvotu“ glasova koju treba da obezbede.
U manjim sredinama, gde su društvene veze guste i višestruke, ovakva struktura može proizvesti dodatni pritisak na glasače.
Kada kampanja postane pritisak
Na sam dan izbora mobilizacija birača često se dodatno intenzivira. Aktivisti kontaktiraju ljude sa svojih lista, proveravaju da li su izašli na glasanje i podsećaju ih da je važno da to učine.
Iako u većini slučajeva takav kontakt ostaje na nivou podsećanja, kod pojedinih birača on može stvoriti osećaj da se prati njihovo ponašanje na izborni dan.
Političke stranke imaju pravo da vode kampanju i razgovaraju sa biračima. Sve je to deo regularnih predizbornih aktivnosti i demokratskog procesa. Međutim, problem nastaje kada politička aktivnost pređe granicu i počne da se pretvara u pritiske, ucene ili pokušaje kontrole glasanja.
Šta ako doživite pritisak?
Dokumentovanje nepravilnosti predstavlja ključni korak u zaštiti izbornog procesa. Građani koji smatraju da su izloženi političkom pritisku mogu pomoći u rasvetljavanju takvih praksi ukoliko informacije budu precizno zabeležene.
Važno je sačuvati datum i mesto događaja, opis situacije i okolnosti, poruke, mejlove ili druge tragove komunikacije, kao i svedočenja drugih osoba koje su bile prisutne.
Kada je o lokalnim izborima reč, prigovori i prijave mogu se podneti lokalnoj izbornoj komisiji. U slučajevima zloupotrebe javnih resursa ili nepravilnosti u finansiranju kampanje nadležna je Agencija za sprečavanje korupcije, dok se u slučaju krivičnih dela prijave podnose Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu.
Prijave se mogu podneti i organizacijama koje prate izborni proces, poput organizacije CRTA. Prigovor ili prijava treba da sadrže naziv i adresu institucije kojoj se građanin obraća, datum i vreme podnošenja, lične podatke podnosioca, osnov prigovora, detaljan opis situacije i eventualne dokaze. Prigovor ili prijava moraju biti potpisani.
Detaljna dokumentacija omogućava institucijama i organizacijama koje prate izbore da bolje procene ozbiljnost situacije, a zatim i reaguju.
Takođe, predizborne nepravilnosti možete i potpuno anonimno prijaviti na našem sajtu putem ankete kreirane uz pomoć CryptPad formulara, odnosno alata uz pomoć kojeg garantujemo da je sadržaj koji unosite u potpunosti zaštićen i anoniman.
Piše: K.S.