U ovom tekstu govorićemo o medijskom ambijentu u Smederevskoj Palanci i medijima u našem gradu. Takođe, govorićemo o osnovama dobrog novinarstva i pojmovima istog, kao i o tome kako da razlikujemo informisanje od propagande.
Dužnost svakog novinara jeste da o događajima izveštava transparentno, nepristrasno i na osnovu proverljivih činjenica. Iako je potpuna neutralnost teško dostižna, profesionalni standardi nalažu da novinar svesno izbegava manipulativne tehnike, prikrivenu propagandu i selektivno predstavljanje informacija koje bi mogle dovesti do toga da javnost razvije nerealnu percepciju.
Kredibilitet
Pored velike količine raznih izvora informacija bitno je prepoznati njihov kredibilitet pri samom odabiru sadržaja kome se može pridati značaj.
Novinar prikazuje sve što zna i sve što ne zna, nikada se ne suzdržava od pitanja bitnih za samu temu, čak i ako istraživanjem nije došao do odgovora na ista. Novinarstvo može da dostigne naučni kvalitet samo ako je rad objektivan, ali pošto je potpuna objektivnost nerealna, različiti novinari koristeći iste izvore informacija moraju doći do sličnih rezultata. Svaki dobar izvor informacija citira sopstvene izvore i ima razvijenu uređivačku politiku sa dobrim izborom tema koje su relevantne (Meier 2009).
Transparentnost
Transparentnost bi trebalo da bude skup etičkih vrednosti koje neki novinar praktikuje tako što ima mogućnost da svaku svoju radnju ili informaciju opravda, odnosno objasni koji je značaj informacije koju prenosi, da „skine“ prikrivenost sa neke teme i skrene pažnju na javnu odgovornost. Transparentnost se direktno vezuje za demokratiju, kulturu, politiku ili nauku bez koje se navedene stvari urušavaju (Meier 2009).
Transparentnost u novinarstvu može se posmatrati kroz unutrašnju i spoljašnju dimenziju. Unutrašnja transparentnost odnosi se na otvorenost procesa odlučivanja unutar redakcije, dok spoljašnja transparentnost podrazumeva javno objašnjavanje izvora, metoda i uredničkih odluka publici (Meier 2009).
Medijski pluralizam
Osnovna ideja demokratije jeste da građani donose političke odluke, a to ne mogu uraditi bez ispravnih izvora informisanja koja nude različita mišljenja. To su izvori koji nisu pod istom kontrolom (države, stranke, osobe) i koji obrađuju različite teme.
Medijski pluralizam označava postojanje različitih glasova, izvora informacija i perspektiva u medijskom prostoru, što omogućava javnosti pristup raznovrsnim informacijama i mišljenjima potrebnim za demokratsku raspravu (Sălcudean 2020).
Poslednjih godina možemo videti povećanu diversifikaciju izvora informisanja na društvenim mrežama što može biti dobro za civilni sektor koji može svoje građane da informiše o relevantnim temama na lak način, ali sa druge strane političke stranke koriste isto sredstvo za plaćenu kontrolu medija na društvenim mrežama u vidu svoje kampanje, pa sama diversifikacija gubi smisao (Sălcudean 2020).
Kako razlikovati propagandu od informisanja?
Informativni sadržaj ima za cilj prenošenje proverljivih činjenica i različitih perspektiva kako bi publika mogla samostalno formirati stav. Nasuprot tome, propaganda predstavlja komunikaciju čiji je cilj oblikovanje percepcije publike kroz selektivno predstavljanje informacija i emocionalne poruke, često integrisane u zabavne ili „soft news“ formate (Zhu & Fu, 2023).
Lokalni portali i njihova uređivačka politika
Kada smo uspostavili osnovne pojmove dobrog novinarstva i naučili da razlikujemo informisanje od propagande, vreme je da pregledamo medijsko stanje u Smederevskoj Palanci.
U Smederevskoj Palanci uspeli smo da pronađemo više različitih medija koji izveštavaju lokalno. Grubom procenom zastupljenosti tema o kojima ovi mediji izveštavaju dobijeni su sledeći podaci:
U poslednjih mesec dana ime predsednika opštine Smederevska Palanka na svim ovim medijima pomenuto je 30-45 puta, dok se vladajuća koalicija pominje 10-15 puta. U ovoj statistici vodi jedan od novonastalih portala koji je ove teme obrađivao u otprilike svojih 70% objava u ovom vremenskom periodu.
Kada sagledamo sve medije kao celinu, to nas dovodi do sledećih procena:
U oko 70% objava na našim lokalnim medijima obrađuje se sadržaj promotivne prirode, odnosno sadržaj koji izveštava o trenutnim opštinskim funkcionerima, njihovim kampanjama i o njihovoj stranci, dok se u ostalih 30% obrađuje neutralan ili kritički sadržaj. Lokalni mediji retko ili gotovo nikada ne izveštavaju o drugoj strani, relevantnim lokalnim temama ili brojnim problemima.
Radi se o grubim procenama koje samo trebaju da pružaju bolju sliku o uređivačkoj politici lokalnih medija, tako da isti nisu u potpunosti tačni. Pored toga, nisu pokriveni svi mediji (prim. aut.)
Uređivačka politika
Ranije pomenute procene govore nam da je uređivačka politika lokalnih medija uglavnom orijentisana na opštinske aktere i projekte koji isti sprovode bez obrade relevantnih tema, kao što su nauka, obrazovanje, kultura, zaštita životne sredine i brojni infrastrukturni problemi.
Plaćeno političko oglašavanje
Novonastali portali koje je ANEM otkrio od novembra do danas u većini svojih izveštavanja promovišu političku kampanju vladajuće stranke.
Informacija data u gorepomenutom članku sugeriše da je palanački portal najverovatnije plaćen da izveštava o specifičnim temama. Pored toga, navodi se da Zaple Media Group, koja je vlasnik ovog portala, takođe ima medije u Istočnoj Srbiji i Aranđelovcu, a podsetićemo vas da se upravo u ovim delovima Srbije održavaju izbori u martu 2026. godine. Neki mediji su otvoreni neposredno pre izbora i imaju slične uređivačke politike.
Plaćeno političko oglašavanje može se opisati kao finansiranje upućeno mediju od strane neke stranke kako bi isti izveštavao o nametnutim temama.
Narativi, framing i zastupljenost tema
Medij može da predstavi problem sa političke, ekonomske, ideološke ili ekološke strane čime na neki način tehnički frejmuje (nameće) narativ koji iz same priče proizilazi, umesto da bude objektivan i predstavi sve činioce.
Gotovo svi navedeni mediji skoro nikada ne obrađuju teme koje govore o drugoj političkoj strani, što onemogućava građanima da naprave informisan izbor.
Zaključak
Većina lokalnih medija ne praktikuje dobro novinarstvo, već obrađuju irelevantne teme, neki od njih su plaćeni, dok drugi preživljavaju pomoću senzacionalizma. Ovim praksama dovode građane Smederevske Palanke u stanje zablude i neinformisanosti, čime onemogućavaju sprovođenje demokratije i napredak na lokalnom nivou. Sve ovo vrši se propagandom koja se ne ograničava samo ovom opštinom.
Korišćena literatura:
- Meier, Klaus (2009). TRANSPARENCY IN JOURNALISM. Credibility and trustworthiness in the digital future. [URL: https://www.researchgate.net/publication/357834352_TRANSPARENCY_IN_JOURNALISM_Credibility_and_trustworthiness_in_the_digital_future]
- Salcudean, Minodora (2020). Journalism in the Paradigm of Media Pluralism: Role, Mission, Values. [URL: https://www.researchgate.net/publication/357561511_Journalism_in_the_paradigm_of_media_pluralism_role_mission_values]
- Zhu, Yuner & Fu, King-wa, (2023). How Propaganda Works in the Digital Era: Soft News as a Gateway. [URL: https://www.researchgate.net/publication/367139033_How_Propaganda_Works_in_the_Digital_Era_Soft_News_as_a_Gateway]
Piše: M.B.