Kolumnu piše tim Očistimo Koloniju
Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 9 minuta 46 sekundi
Da truli zadah propadanja* obeležava i naše dane, u političkom i moralnom smislu, poznato je svakom ko želi da vidi i oseti. Pored trulog zadaha loših đaka na pozicijama moći, (još) je nešto trulo u državi Srbiji, pogotovo opštini palanačkoj.
Sigurno ste primetili zadah koji se širi sa deponije na samom ulazu u grad sa mladenovačkog puta, u Glavaševoj ulici. Na deponiji se mogu naći, ruku pod ruku ― i salon nameštaja, i bela tehnika, i pogrebna oprema. Da li je deponija sanitarna? Da li je predviđena urbanističkim planom ili nekim drugim planom prostornog planiranja? Šta možemo da uradimo kako bismo postojeće stanje poboljšali? Hajde da odgovore saznamo tako što ćemo videti kako bi jedna sanitarna, zakonom predviđena, deponija trebalo da izgleda.
Fotografije: Očistimo Koloniju
Deponija u centru grada, urbanistički opravdana?
Osnovno načelo urbanističkog planiranja je podređenost potrebama čoveka i zajednice. Dakle, imati deponiju koja je svima nadohvat ruke, možda naizgled deluje kao dobra ideja. Međutim, ona to svakako nije.
Zakonom je propisano da prostor na kom se nalazi deponija i propratna infrastruktura (da, čak i to treba da postoji!) moraju se nalaziti najmanje 500 metara od prvih kuća i naselja. Naša deponija se nalazi zabrinjavajuće blizu prvih naseljenih kuća. U pitanju je razdaljina malo veća od 100 metara.
Sledeće što bi deponija trebalo da ima jeste žičana ograda u visini od najmanje 2 metra sa kontrolom ulaza. Time se sprečava nedozvoljen upad kako ljudima tako i životinjama. Naša deponija ne poseduje ogradu.
Sllika ekrana, Google mape, udaljenost od reke Kubršnice 260 metara.
O kontroli pristupa ne treba ni govoriti. Doduše, ispunjava jedan kriterijum, a to je zelenilo. Drveće, koje je zasađeno mnogo pre postojana deponije, i rastinje ima funkciju da okruži ogradu i spreči širenje štetne prašine, zagađenja. Ali i da ulepša deponiju. Tako piše u Uredbi o odlaganju otpada na deponije.
Na pomenutom ulazu mora postojati tabla na kojoj su jasno istaknute neke od sledećih informacija: naziv deponije, ime operatera deponije, klasa deponije, adrese preduzeća koja odlažu otpad, radno vreme, vrste otpada čije je odlaganje dozvoljeno i vrste otpada čije odlaganje nije dozvoljeno. Naravno, ni toga kod nas nema. Ali, jednu stvar možemo uraditi i bila bi zaista šteta to ne učiniti. A to je da damo ime našoj rugobici! Autor ovog teksta predlaže Zavučena!
Kako se uopšte određuje lokacija na koju će se deponovati otpad? Postoji nešto što se zove planiranje, misaona imenica za gradske oce. Da bi nešto moglo da se isplanira, moramo imati visokoobrazovani kadar. Ti ljudi moraju imati sposobnosti da utvrde, na primer, svojstva terena, kapacitet i vremenski period rada deponije, vrstu otpada koja se prihvata, način pohranjivanja i tretmane. Jako je važno zaštititi prirodu, obezbediti drenažne sisteme za otpadne vode, smanjiti emisiju štetnih gasova. Dakle, zagađenje svake vrste se mora sprečiti ili svesti na minimum! A naša Zavučena se nalazi na svega 250 metara od plavne Kubršnice, na višoj nadmorskoj visini. Ne treba zaboraviti ni Ivački potok udaljen svega 350 metara.Spomenuli smo propratnu infrastrukturu. Nju bismo mogli da zamislimo kao i svako drugo industijsko, uređeno postrojenje.
Fotografija: Očistimo Koloniju, zemljani zid koji sakriva divlju deponiju.
To je jedna fabrika u kojoj se otpad na različite načine kontroliše, odvaja i tretira. Materijali koji se mogu ponovo upotrebiti vraćaju se u lanac proizvodnje ― to zovemo reciklažom. Zašto baciti nešto što može ponovo da se iskoristi?
Verujem da biste vi isto uradili kod kuće. Otpad koji je izgubio svoju funkciju treba pripremiti za trajno odlaganje. S tim da deponija ne sme prihvatiti materijal za koji nema mogućnost bezbednog odlaganja. Iz tog razloga postoje klase, odnosno različite vrste deponija.
Bitno je napomenuti i odgovornost i angažovanost građana. Proces razvrstavanja otpada može i mora da se otpočne u našim domaćinstvima. Svako od nas mora steći naviku, kada se budu dogodile nužne sistemske promene, da odvaja i razvrstava sopstveni otpad. Iako je teško prihvatiti, to je naša odgovornost kao zagađivača da smanjimo štetan uticaj na planetu.
Ovakve mere su neophodne kako bi deponija planski rasla i imala duži vek trajanja. Ono što smo primetili kod Zavučene jeste da se u poslednje dve godine uvećala za čak četrdeset puta! Od jedne omanje gomile smeća, ona je prerasla u ozbiljnu masu otpada zatrpavanog zemljom. Ovaj tip zatrpavanja zemljom i šutom se zove lendfil (eng. landfill). Važno je to napomenuti jer u zemlji ostaju tragovi. Pogotovo tragovi teške mašinerije koja, kako izvori navode, svedoči o umešanosti privrednika i institucija koji poseduju ovakve mašine, ali nemaju ni planove, ni dozvole za takve radove. Kako naše reči, a i reči svedoka, ne bi bile samo mrtvo slovo na papiru pogledaj kao dokaz sledeći video.
Takođe, obratili smo se nadležnoj instituciji, Javnom komunalnom preduzeću, upitima za informacije od javnog značaja. Navedenom preduzeću je data na upravljanje parcela na kojoj se deponija nalazi. Nažalost, odgovore nismo dobili do trenutka pisanja ovog teksta. Iz tog razloga smo se žalili Povereniku za informacije od javnog značaja.
Prljavo đubre na ulazu grada, novac u rukama**
Ako uzmete da prelistate planska dokumenta poput Prostorni plan opštine Smederevska Palanka ili Plan generalne regulacije, šta ćete saznati?U njima je upravljanje otpadom regulisano na regionalnom nivou. Preporučuje se saradnja više opština i formiranje jedne regionalne deponije. Na nju bi svoj otpad isporučivalo čak pet opština: Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Velika Plana i Smederevska Palanka. Kako bi to tačno funkcionisalo? Ne znamo. Zvanični dokument koji bi to objasnio, takozvani Regionalni plan upravljanja otpadom još uvek nije napisan.
Fotografija: građani, 2023.
Dakle, imamo plan koji još uvek nije razrađen ni na nivou teorije. S druge strane, imamo našu Zavučenu koja raste nekontrolisano poput nekakvog pubertetlije i potencijalno ugrožava javno zdravlje. Razne vrste tečnosti koje nastaju pri raspadu otpada mogu zagaditi vodotokove i zemljište. Kako bi se takvi propusti sprečili, na uređenim deponijama se dno obezbeđuje debelim slojevima nepropusnog materijala, prirodnog ili veštačkog.
Gasovi koji nastaju mogu da se zapale i izazovu požare. Koliko su takvi požari strašni možete videti u filmu Flašaroši. Domaći dokumentarac o deponiji u Vinči, koja je svrstana na listu pedeset najvećih nesanitarnih deponija na svetu. Dim koji se širi od takvog požara je izuzetno štetan i kancerogen. Dokaz su Bor, Smederevo, Beograd…
Naši stari su verovali da pričom možemo da prizovemo zlo i nesreću, pa nećemo ići u detalje. Jasno je da su moguće posledice opasne, velike i dugotrajne.
Naša grupa je preduzela određene mere poput prijave komunalnoj inspekciji. Zakon nas štiti i daje nam pravo da tražimo hitno obustavljanje odlaganja otpada na našu Zavučenu. U pitanju je Zakon o obligacionim odnosima, pogotovo član 156. koji omogućava podnošenje zahteva nadležnom sudu da se ukloni izvor opasnosti. Nije potrebno da se dogodi nesreća kako bi nadležni reagovali. Toga nam je već svima preko glave.
Kako bismo takav scenario izbegli pozivamo vas da nam pomognete u formiranju tužbe. U slučaju da posedujete bilo kakve informacije ili dokaze o tome ko ovde odlaže otpad od 2022. godine molimo vas da nam prosledite na sledeći mejl ocistimokoloniju@proton.me.
Možete se uključiti i na druge načine. Progovorite o nepravdi. Počistite svoju ulicu sa komšijama. Ako znate za još neku nesanitarnu deponiju, prijavite nam putem sledećeg linka. Prijavite se da pišete tekstove na našem portalu ili pomognete na koji god način možete. Nemojmo više dozvoljavati da se javni interes gazi, a društvena svojina uništava. Mnogi su zavučeni u razne rupe, znate vi koje. Dokle će u njima ostati?
* Stih iz pesme Vladislava Petkovića Disa Naši dani
** Stih iz pesme rok grupe Ekatarina Velika – Novac u rukama