Poslušajte audio verziju članka, vreme trajanja 4 minuta i 4 sekunde
U Smederevskoj Palanci u toku je rekonstrukcija Ulice Prvog srpskog ustanka, jedne od najprometnijih ulica u centru grada, u kojoj posluje veliki broj malih trgovinskih i uslužnih radnji. Iako gotovo niko od vlasnika lokala ne osporava značaj infrastrukturnih radova, problem koji se ovih dana nameće jeste – trenutak u kojem su započeti i način na koji se izvode.
Radovi su počeli 13. novembra, u jeku zimske sezone, praznika i povećane potražnje, naročito za apoteke, prodavnice odeće i poklona. Prema svedočenjima više vlasnika radnji, promet im je u tom periodu pao između 40 i čak 70 odsto, dok neki navode da su primorani da robu namenjenu praznicima vrate dobavljačima jer kupci jednostavno ne mogu da dođu do njihovih lokala.
„Niko nije protiv radova, ali postoji vreme i način kako se oni izvode. Ovo je udarna sezona za nas. Ljudi ne mogu da priđu radnjama, gaze preko paleta koje nisu bezbedne, stariji i osobe sa kolicima jedva prolaze. Bilo je i padova ispred više lokala“, kaže jedan od vlasnika radnje u ovoj ulici aktivistima organizacije Očistimo Koloniju.
Poseban problem predstavlja prilaz objektima. Umesto bezbednih i stabilnih pešačkih koridora, postavljene su improvizovane palete preko blata, koje, kako tvrde trgovci, ne mogu da izdrže veću težinu. Neki su samoinicijativno postavljali tepihe i daske kako bi mušterije uopšte mogle da uđu u radnje.
Iz jedne apoteke navode da njihovi korisnici, uglavnom stariji građani, često ostavljaju kolica na udaljenosti i peške se, uz veliki napor i rizik, probijaju do ulaza. „Ovo nije bezbedno rešenje i ne odgovara realnim potrebama ljudi koji ovde žive“, poručuju.
Prema planu izvođača, radovi u ovom delu ulice trajaće do marta, za koji se trenutno predpostavlja da će biti izborni mesec na lokalu, dok je rekonstrukcija Ulice 10. oktobra planirana za period od marta do jula. Ukupno trajanje projekta predviđeno je na osam meseci.
Trgovci ističu da sa njima nije obavljen nikakav razgovor o dinamici radova, niti su pitani u kom delu godine bi im izvođenje bilo najmanje štetno po poslovanje. „Da su radovi počeli tokom leta, kada su ljudi na godišnjim odmorima i kada je promet prirodno manji, šteta bi bila neuporedivo manja. Ovako nam je praktično uništena polovina godine“, kaže jedan sagovornik.
Pojedini vlasnici radnji već razmišljaju o obraćanju opštini sa zahtevom za umanjenje lokalnih nameta, poput eko-takse, dok ističu da bi država trebalo da reaguje kroz poreska rasterećenja. U suprotnom, upozoravaju, pojedine ekspoziture i radnje mogle bi biti zatvorene jer se poslovanje više ne isplati.
Sa druge strane, iz lokalne samouprave navode da je reč o najvećem infrastrukturnom projektu u ovoj godini, vrednom oko 100 miliona dinara, koji će doneti „potpuno novi, savremeni i bezbedniji izgled centra grada“. Projekat obuhvata rekonstrukciju kolovoza i pešačkih zona, zamenu vodovodne i kanalizacione mreže, elektroinstalacija, javne rasvete, kao i postavljanje novog urbanog mobilijara i sadnju zelenila. Sredstva su obezbeđena kroz konkurs LIID, uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Međutim, pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se modernizacija grada mora sprovoditi nauštrb malih preduzetnika i svakodnevnog života građana, bez dijaloga i prilagođavanja realnim uslovima na terenu.
Kako poručuju vlasnici lokala – problem nisu radovi, već odluke koje se donose bez onih koji u tim ulicama rade i žive. U gradu u kojem se sve češće govori o razvoju i investicijama, izgleda da je dijalog sa lokalnom zajednicom i dalje najslabija karika.
Piše M.M.