Uvod: Dana 18. 11. 2025. godine u ulici Prvog srpskog ustanka prilikom izvođenja infrastrukturnih radova posečen je stari drvored. U ovom tekstu istraživaćemo sa naučne strane bolje načine ophođenja sa višedecenijskim gradskim zelenilom kao vrednim delom gradske ekološke baštine, analizirajući posledice i upoznavajući se sa benefitima gradskog zelenila.
Fotografije: Očistimo Koloniju
Opštinski funkcioner izjavio je da su posečena drva bila trula, stara, da su uništavala sam trotoar i da će biti posađeno više novih, kao odgovor na kritiku za sam akt. Izlaskom na teren svaki građanin može zaključiti da je to bio slučaj samo za nekolicinu posečenih stabala jednostavnom organoleptičkom procenom panjeva (procena pomoću čula vida, mirisa, dodira…).
Odgovornost svake lokalne samouprave jeste da štiti, održava, prilagodi prostor i spreči od propadanja bilo koje vrste gradskog zelenila, a pogotovo ona stabla koja su stara, uspostavljena i predstavljaju vredan deo ekološke baštine. Tako nalažu propisi Republike Srbije, a i usklađivanje sa klasterom 4, poglavljem 27 o životnoj sredini Evropske unije koji se Srbija obavezala da ispoštuje (izvor: mei.gov.rs).
Sada kada smo utvrdili problem, možemo preći na nauku! Ako se pitate zašto treba da se brinemo o starijem drveću koje je posečeno, iako su rekli da će biti posađeno „novo“ – evo par logičnih, naučnih činjenica.
Smanjivanje temperature tokom letnjih meseci
Posmatrajući lokacije bez drveća i lokacije sa većim drvenim krošnjama (starijim drvećem), dokazano je da prosečna razlika u temperaturi vazduha tokom leta između delova sa puno krošnje i bez krošnje iznosi oko 2,57 °C, što ukazuje na to da drveće značajno hladi ambijent pored trotoara kroz senku i evapotranspiraciju (Scientific Reports, 2024).
Na osnovu uvida u dokumenta saznali smo da je za grad poručeno 60 sadnica javor mleča po ukupnoj ceni od 3 000 000 dinara. Bez obzira na izbor same vrste, činjenično stanje je da će drveće biti mlado, jedva ukorenjeno i osetljivo na abiotski stres što može eventualno dovesti do umiranja. Logično, ovakva stabla zbog svoje veličine neće spuštati temperaturu narednih 25-30 godina uz to da takođe neće vršiti nijednu od sledećih funkcija.
Video: Očistimo Koloniju
- Smanjivanje buke i prašine
Pored toga što drveće smanjuje temperaturu, ono takođe smanjuje buku i prašinu koja dolazi od vozila i okoline. Naime, starije drveće ima veću površinu stabla i krošnje što omogućava bolju apsorpciju i smanjenje zvučnih talasa, odnosno buke što kreira mirniju atmosferu u samim rezidencijalnim objektima u neposrednoj blizini. Što se prašine tiče, starije drveće isto ima veću ukupnu površinu listova zbog veće krošnje, što omogućava prašini od vozila koja sadrži teške metale poput olova, PM čestica i raznih drugih jedinjena da se zadrže na površini lista. Ovo smanjuje šansu da ta ista jedinjena dospeju u ljudski organizam, a i manje moramo da čistimo prozore! Mlado drveće isto podbacuje u ovoj kategoriji.
- Apsorpcija viška vode i sprečavanje erozije
Kada se suočavamo sa dosta padavina, starije drveće ima velik kapacitet zadržavanja vode u svojim strukturama, tako što kroz koren dovodi vodu iz okoline ka višim delovima. Šume na ovaj način sprečavaju poplave, a i gradsko drveće ima sličan uticaj, ali svakako znatno manji. Mlado drveće isto ima ovu funkciju, ali uz zanemariv kapacitet. Starije drveće uz sve ovo sprečava i eroziju tako što robusni koren drži zemlju oko sebe i ne dozvoljava da se stvore klizišta i nestabilni tereni. Mlado drveće ima plitak, nerazvijen korenov sistem i ne vrši ovu funkciju.
- Podržavanje biodiverziteta
Velike krošnje starijeg drveća pružaju sklonište za ptice, manje životinje i insekte što direktno poboljšava biodiverzitet.
- Zdravstveni i estetski aspekt
Estetski starije drveće poboljšava okolinu, čini je prijatnijom i poželjnijom za boravak. Samo drveće ima umirujući efekat što ga čini poželjnim za starije ljude.
Kako se sa drvećem postupa u drugim državama?
U državama EU postoje kompleksne procedure za zaštitu zelenila, što zahteva obimnu procenu od strane arborista o zdravlju i starosti drveća, gde se zahteva da prilikom rada korenov sistem i samo drvo bude zaštićeno od bilo kakvog oštećenja jer je vrednost istog prepoznata. U Japanu postoje mašine za relokaciju višedecenijskih stabala. Za samu seču drveta potreban je naučno opravdan razlog.
Za kraj ostaje pitanje: Ako je naša lokalna samouprava bez dijaloga sa zajednicom posekla svo ono drveće, da li je spremna isto uraditi sa stogodišnjim stablima u ulici Mike Golubovića kod Maxi-ja? Šta možemo da očekujemo prilikom najavljene milionske rekonstrukcije Glavaševog parka? Mi kao građani imamo dužnost da alarmirajući sve nadležne organe ispratimo ovaj proces u celosti.