Palanka godinama unazad nema funkcionalno pozorište, kao ni bioskop. U zgradu Kulturnog centra su do danas uloženi jedva vidljivi milioni, a prostor je samo za odabrane otvaran tokom predizborne kampanje. Možda zbog toga današnja sednica pretvorena je u predstavu za radnike javnih preduzeća iz Smederevske Palanke. Njih je u sali bilo, deluje, čak i više nego odbornika.
Zahtev za pristup sednici predali smo uredno ispred našeg udruženja 16. 4. 2026. godine. Dan nakon toga, kada je bilo izvesno zvanično vreme održavanja sednice, predali smo i dopunu zahteva. Nismo želeli da išta prepustimo slučaju. Nismo želeli da dođemo u situaciju da sednica bude zatvorenog tipa, a da građani ne saznaju objektivno šta se na istoj dešavalo. Odgovore na zahteve nismo dobili do početka sednice 5. 5. 2026. godine.
Dan pre početka sednice, naša predstavnica uputila se u kancelariju skupštine na prvom spratu zgrade opštine da pita ukratko, sa vrata, da li su primili naš zahtev. Odgovor koji smo dokumentovali glasio je potvrdno, uz dodatak da je to jedini prispeli zvaničan zahtev. Zatim nam je rečeno, takođe dokumentovano, da prema saznanjima sednica neće biti otvorena za javnost. Predočili smo da mi nismo tek javnost, nego registrovano udruženje koje u svom statutu ima navedenu i medijsku delatnost. Dobili smo zatim i još dva odgovora – „pa vi probajte sutra da uđete“ i „pozovite Nikolu, on to može da vam završi“. Na naše pitanje ko je Nikola, dobili smo zbunjenost kao odgovor.
Ipak, uprkos neizvesnosti, danas smo legalno pristupili konstitutivnoj sednici. Bez da nam neko sredi, ali i bez da dobijemo odgovor na zvaničan zahtev. Makar taj odgovor bio i negativan.
Shvatićete prateći naš rad, da je upravo sve ovo deo našeg istraživanja – mi smo usmereni na testiranje rada institucija.
Uprkos tome što nam je dan ranije predočeno da, prema saznanjima, sednica neće biti javna, pored naše predstavnice na sednici se našlo 49 odbornika, članovi OIK i radnici opštine, par predstavnika lokalnih medija, tek jedan građanin koji nije iz vladajuće stranke i negde oko šezdeset radnika i direktora javnih preduzeća i zdravstvenih ustanova. Pitate se kako to znamo? Neke poznajemo lično, ali složićete se da ne možemo ovde izneti tvrdnju kako i zašto su tu. A neke smo, budući da nam je istraživanje osnovna aktivistička delatnost, intervjuisali.
Naš prvi sagovornik, u majici „Srbija pobeđuje“, radnik je JKP Vodovod. Na pitanje kako je odlučio da dođe na sednicu kaže „čuo je po gradu da se dešava, pa je došao“. Pitali smo ga da li je u zakonskom okviru od 48 sati predao zahtev za prisustvo, s obzirom da nismo upoznati sa tim da je negde bilo istaknuto obaveštenje da je sednica javna, prvo je odlučno rekao „ne“. A na ponovljeno pitanje, bojažljivo je rekao „ne znam vam ja to“. Mi ga, naravno, nećemo sada imenovati, podaci su poznati redakciji.
Drugi radnik kog smo intervjuisali je iz malopre pomenutog Kulturnog centra. Na naše pitanje kada mu je radno vreme, s obzirom na opšte dostupne podatke o radnom vremenu kancelarijskih službenika (prim.aut.od 7 do 15 časova), odgovorio je da je na godišnjem odmoru i da svoj slobodan dan koristi da bude na sednici. Pošteno, za svaku pohvalu. To je angažman građanstva kakav nam je neophodan. Apelujemo zato na sve građane da slede primer ovog čoveka.
Mi se danas u ovom tekstu nećemo baviti sadržajem sednice on je bio dosta isprazan. Čak su se i posetioci predstave umorili, pa ih je posle svake pauze bivalo sve manje. Na validne argumente uvek isti predstavnici vladajuće stranke odgovarali su spinovima i uvredama o kojima je izlišno govoriti, jer to nije sadržaj za ljude koji žele da se ovo društvo pomakne sa mrtve tačke. Neki su delovali kao da im je zbog načina komunikacije možda čak i neprijatno. Oni bez srama puštali su sa telefona podrugljive urlike i smejali se šalama koje više priliče pubertetlijama. To je sadržaj za otupele, njemu ovde mesta nema.
Danas smo saznali da se godinama za izglasavanje ne koristi postavljeni paravan pored kutije. Drugim rečima, odbornici vladajuće stranke zapute se u malu salu, odnosno tamo gde niko ne zna šta se dešava, završe šta imaju i pojave se sa listićem koji ubace u kutiju. Paravan za tajno glasanje stoji u neverici, dok oni viču u svoju odbranu „ali to je zbog tajnosti glasanja”.
Publika se rasipala, da bi konačno otkrila svoju ulogu u predstavi. Kada je publika otišla, iz zadnjih redova, a verovatno i na snimku prenosa sednice, jasno se videlo – većina je tek neznatna. Dve grupe, ona levo i ona koja sedi desno, jasno razdvojene stepeništem bez želje da se mešaju – gotovo su jednake. I tu puca slika dominacije, statisti su pozvani da je zamaskiraju. Maske su pale, car je go.