OČISTIMO PALANKU

Mesto na kom se čita ono o čemu niko ne piše

Informisanošću protiv korupcije i kontrolisanih medijskih narativa 

Nedavno objavljeno

  • ŠTA JE TO „FUNKCIONERSKA KAMPANJA”

    ŠTA JE TO „FUNKCIONERSKA KAMPANJA”

    U Smederevskoj Palanci smo prethodnih nedelja mogli da vidimo dve ministarke, jednog
    državnog sekretara i jedan mobilni mamograf. Asfaltiraju se ulice, intenzivno se organizuju
    vanredni preventivni pregledi po selima, osnivaju se novi lokalni mediji… Osim toga, u
    Palanci je održano i jedno „druženje“ palanačkih penzionera, koje su, kako je navedeno,
    zajednički organizovali „Opština, PIO fond i Poštanska štedionica“.


    Optimistični posmatrač neupućen u lokalne prilike bi mogao da pomisli da je reč o
    redovnim aktivnostima – što se kao lajtmotiv provlači kroz izveštaje u malopre pomenutim
    lokalnim medijima – ali ako u obzir uzmemo i činjenicu da se u Palanci 29. marta
    održavaju lokalni izbori, svi ovi događaji poprimaju obrise kampanje.

    Šta je zapravo „funkcionerska kampanja“?

    U publikaciji „Uporedna analiza funkcionerskih kampanja u pojedinim zemljama Zapadnog
    Balkana i Evropske unije“     koja je dostupna na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije
    Republike Srbije     , (ranije Agencija za borbu protiv korupcije) postoje dve definicije ovog
    pojma, koje prenosimo u nastavku:


    „Pojmom „funkcionerska kampanja” u širem smislu obuhvaćene su sve aktivnosti
    jednog državnog organa na osnovu odluke ili saglasnosti funkcionera koji vodi taj državni
    organ, usmerene na postizanje boljeg položaja i boljih izbornih rezultata neke političke
    stranke:

    • finansiranje neke političke partije iz sredstava državnog budžeta, van onih
      sredstava koja su budžetom opredeljena za finansiranje političkih aktivnosti
      političkih subjekata,
    • davanje prostorija državnog organa na korišćenje političkoj stranci za predizborne
      skupove,
    • distribucija propagandnog materijala političkog subjekta u državnom organu,
    • plaćeno reklamiranje državnog organa u toku izborne kampanje koje na bilo koji
      način može favorizovati političke subjekte ili njihove predstavnike u toku
      predizborne kampanje,
    • korišćenje službenih vozila u predizbornoj kampanji,
    • socijalna davanja, otpisi dugova pravnim i fizičkim licima.

    Pojam „funkcionerska kampanja” u užem smislu podrazumeva aktivnosti javnih
    funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov „redovan rad”, a
    suštinski su deo političke promocije. Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u
    informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka. Na taj
    način partije sa kojima birači identifikuju funkcionere dobijaju dodatnu promociju i u
    kvantitativnom i kvalitativnom smislu – izveštaji o „funkcionerskoj kampanji” se plasiraju u
    kontekstu „objektivnog izveštavanja”, a gledanost informativnog programa je daleko veća
    nego gledanost predizbornih promotivnih blokova (reklama). Ovaj oblik izborne
    propagande nije obuhvaćen propisima koji uređuju pristup učesnika izbora medijima (npr.
    ravnomerno predstavljanje izbornih lista). Pošto zakonski nema tretman predizborne
    propagande, pojavljivanje državno-stranačkih lidera u informativnom programu ne ulazi ni
    u prikaz troškova izborne kampanje, niti podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih
    subjekata.     U demokratskim državama Evrope, kao i u razvijenim demokratijama u svetu
    „funkcionerska kampanja” je nedozvoljeni i zakonskim propisima zabranjen vid
    predizborne kampanje.    “

    Kojim zakonima se u Srbiji reguliše „funkcionerska
    kampanja“?

    Kako se navodi u gorenavedenom tekstu, funkcionerska kampanja je kod nas regulisana
    Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.
    U skladu sa odredbama čl. 12. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, zabranjeno je
    finansiranje političkog subjekta, pored ostalih, od: javnih ustanova, javnih preduzeća,
    privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i
    preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja;
    osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
    Takođe je zabranjeno finansiranje političkog subjekta od strane pravnog ili fizičkog lica koje
    vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije,
    autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni
    osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka
    ugovornog odnosa.
    Istovremeno, „funkcionerska kampanja” u Republici Srbiji stavljena je pod udar Zakona o
    Agenciji za borbu protiv korupcije. Odredbama čl. 29. ovog zakona propisano je, pored
    ostalog, da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i
    susrete koje ima u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka, odnosno političkih
    subjekata. Izuzetno, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične
    bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili
    odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.
    Prema još jednoj odredbi, funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči
    sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav
    političke stranke    , odnosno političkog subjekta, s tim što se ta obaveza ne odnosi na
    funkcionere izabrane neposredno od građana.

    U redu, to kaže zakon, a šta smo videli u praksi?

    U prvom video prilogu, kratkoj izjavi Sare Pavkov, ministarke za zaštitu životne sredine
    koja je objavljena na Instagram stranici „Palanačkih vesti“, ministarka obraćanje završava
    rečenicom „Brzo se vraćamo u Smederevsku Palanku da pokažemo da životna sredina
    jeste u dobrom smeru ovde u ovoj opštini i da sprovodimo politiku predsednika Aleksandra
    Vučića.“

    Nekoliko dana nakon ministarke Pavkov, u Palanci se pojavila i ministarka privrede
    Adrijana Mesarović, koja je takođe dala kratku izjavu, objavljenu u video formatu na
    Instagram stranici „Palanačkih vesti“.

    Ministarka Mesarović govori o poseti i sastancima sa lokalnim privrednicima, najavljuje
    otvaranje novih radnih mesta u Palanci, u prilogu govori o podršci privrednicima i kako
    „želimo da čujemo šta su njihovi izazovi“, a obraćanje završava sledećim rečima:
    „Srpska napredna stranka i sprovodi politiku koja je narodna politika, koja je bliska svakom
    građaninu, svakom privredniku i na taj način želimo da im svakodnevno budemo još bliži i
    da im pružimo još veću podršku. Uverena sam da ćemo na predstojećim izborima dobiti
    apsolutnu podršku naših građana u Smederevskoj Palanci, imajući u vidu da jedino politika
    koju predstavlja naš predsednik Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka na čelu sa
    Milošem Vučevićem obezbeđuje kontinuitet u rastu, veće plate i penzije, nove bolnice,
    nove škole, nove auto-puteve i sve ono što čini život građanima Srbije i naše
    Smederevske Palanke boljim i kvalitetnijim.“

    https://www.instagram.com/reel/DVJPOJDCBPZ

    Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek već u prvoj rečenici kaže da „po
    nalogu predsednika republike i ministra zdravlja“ obilazi zdravstvene ustanove širom
    Srbije, iako nije jasno kako je predsednik nadležan da izdaje takve naloge. Đerlek
    najavljuje rekonstrukciju nekoliko odeljenja u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“, i on za razliku
    od ministarki ne pominje Srpsku naprednu stranku, ali više puta ističe da je inicijativa za
    poboljšanje uslova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije stigla od predsednika
    Aleksandra Vučića.

    https://www.instagram.com/reel/DVJble8CAwm

    Direktor PIO fonda Relja Ognjenović se u video-prilogu objavljenom na, kako sam navodi,
    svom ličnom Instagram profilu (koji koristi i u svrhe komunikacije aktivnosti PIO fonda,
    ali i za komuniciranje stranačkih aktivnosti SNS) zahvaljuje penzionerima i na tome što su
    „prepoznali sve napade na našu državu, stali odlučno uz svoju državu“ i kako kaže: „Niste
    dozvolili da nam bilo ko našu državu urušava“.
    Ognjenović kaže da je „iza nas teška godina“ aludirajući na talas studentskih protesta i
    građanske neposlušnosti čime pritisak javnosti na vlast poistovećuje sa napadom na
    državu, što je čest motiv diskursa u provladinim medijima.
    Podsetimo, Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje je javna institucija koja se
    finansira iz doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali i direktno iz republičkog
    budžeta – a republički budžet se finansira iz poreza i akciza, dakle novcem svih građana
    Republike Srbije.

    Kako CRTA navodi, tokom prvih šest dana marta, Smederevska Palanka spada u opštine koje je posetilo najviše funkcionera, pored Lučana, Majdanpeka i Sevojna.

    Lokalni izbori u Smederevskoj Palanci su raspisani za 29. mart 2026. godine, a u trenutku
    zaključivanja ovog teksta, proglašena je samo jedna lista – lista koalicije okupljene oko
    Srpske napredne stranke.
    Kampanja se nastavlja: aktivisti su na terenu, šuška se o kupovini glasova, ulice se
    asfaltiraju, o čemu javnost obaveštava lično predsednik opštine (inače prvi na listi
    vladajuće koalicije) dok novoformirani mediji opravdavaju svoje postojanje video prilozima
    na društvenim mrežama.

    Predizborna atmosfera, reklo bi se, redovna. Da parafraziramo Majakovskog – a vi,
    građani, ćutite?

  • POSTUPANJE SA VIŠEGODIŠNJIM DRVEĆEM PRILIKOM IZVOĐENJA JAVNIH RADOVA – PRAVDA ZA DRVEĆE U ULICI PRVOG SRPSKOG USTANKA

    POSTUPANJE SA VIŠEGODIŠNJIM DRVEĆEM PRILIKOM IZVOĐENJA JAVNIH RADOVA – PRAVDA ZA DRVEĆE U ULICI PRVOG SRPSKOG USTANKA

    Uvod: Dana 18. 11. 2025. godine u ulici Prvog srpskog ustanka prilikom izvođenja infrastrukturnih radova posečen je stari drvored. U ovom tekstu istraživaćemo sa naučne strane bolje načine ophođenja sa višedecenijskim gradskim zelenilom kao vrednim delom gradske ekološke baštine, analizirajući posledice i upoznavajući se sa benefitima gradskog zelenila.

    Fotografije: Očistimo Koloniju

    Opštinski funkcioner izjavio je da su posečena drva bila trula, stara, da su uništavala sam trotoar i da će biti posađeno više novih, kao odgovor na kritiku za sam akt. Izlaskom na teren svaki građanin može zaključiti da je to bio slučaj samo za nekolicinu posečenih stabala jednostavnom organoleptičkom procenom panjeva (procena pomoću čula vida, mirisa, dodira…).

    Odgovornost svake lokalne samouprave jeste da štiti, održava, prilagodi prostor i spreči od propadanja bilo koje vrste gradskog zelenila, a pogotovo ona stabla koja su stara, uspostavljena i predstavljaju vredan deo ekološke baštine. Tako nalažu propisi Republike Srbije, a i usklađivanje sa klasterom 4, poglavljem 27 o životnoj sredini Evropske unije koji se Srbija obavezala da ispoštuje (izvor: mei.gov.rs).

    Sada kada smo utvrdili problem, možemo preći na nauku! Ako se pitate zašto treba da se brinemo o starijem drveću koje je posečeno, iako su rekli da će biti posađeno „novo“ – evo par logičnih, naučnih činjenica.

    Smanjivanje temperature tokom letnjih meseci

    Posmatrajući lokacije bez drveća i lokacije sa većim drvenim krošnjama (starijim drvećem), dokazano je da prosečna razlika u temperaturi vazduha tokom leta između delova sa puno krošnje i bez krošnje iznosi oko 2,57 °C, što ukazuje na to da drveće značajno hladi ambijent pored trotoara kroz senku i evapotranspiraciju (Scientific Reports, 2024).

    Na osnovu uvida u dokumenta saznali smo da je za grad poručeno 60 sadnica javor mleča po ukupnoj ceni od 3 000 000 dinara. Bez obzira na izbor same vrste, činjenično stanje je da će drveće biti mlado, jedva ukorenjeno i osetljivo na abiotski stres što može eventualno dovesti do umiranja. Logično, ovakva stabla zbog svoje veličine neće spuštati temperaturu narednih 25-30 godina uz to da takođe neće vršiti nijednu od sledećih funkcija.

    Video: Očistimo Koloniju

    • Smanjivanje buke i prašine

    Pored toga što drveće smanjuje temperaturu, ono takođe smanjuje buku i prašinu koja dolazi od vozila i okoline. Naime, starije drveće ima veću površinu stabla i krošnje što omogućava bolju apsorpciju i smanjenje zvučnih talasa, odnosno buke što kreira mirniju atmosferu u samim rezidencijalnim objektima u neposrednoj blizini. Što se prašine tiče, starije drveće isto ima veću ukupnu površinu listova zbog veće krošnje, što omogućava prašini od vozila koja sadrži teške metale poput olova, PM čestica i raznih drugih jedinjena da se zadrže na površini lista. Ovo smanjuje šansu da ta ista jedinjena dospeju u ljudski organizam, a i manje moramo da čistimo prozore! Mlado drveće isto podbacuje u ovoj kategoriji.

    • Apsorpcija viška vode i sprečavanje erozije

    Kada se suočavamo sa dosta padavina, starije drveće ima velik kapacitet zadržavanja vode u svojim strukturama, tako što kroz koren dovodi vodu iz okoline ka višim delovima. Šume na ovaj način sprečavaju poplave, a i gradsko drveće ima sličan uticaj, ali svakako znatno manji. Mlado drveće isto ima ovu funkciju, ali uz zanemariv kapacitet. Starije drveće uz sve ovo sprečava i eroziju tako što robusni koren drži zemlju oko sebe i ne dozvoljava da se stvore klizišta i nestabilni tereni. Mlado drveće ima plitak, nerazvijen korenov sistem i ne vrši ovu funkciju.

    • Podržavanje biodiverziteta

    Velike krošnje starijeg drveća pružaju sklonište za ptice, manje životinje i insekte što direktno poboljšava biodiverzitet.

    • Zdravstveni i estetski aspekt

    Estetski starije drveće poboljšava okolinu, čini je prijatnijom i poželjnijom za boravak. Samo drveće ima umirujući efekat što ga čini poželjnim za starije ljude.

    Kako se sa drvećem postupa u drugim državama?

    U državama EU postoje kompleksne procedure za zaštitu zelenila, što zahteva obimnu procenu od strane arborista o zdravlju i starosti drveća, gde se zahteva da prilikom rada korenov sistem i samo drvo bude zaštićeno od bilo kakvog oštećenja jer je vrednost istog prepoznata. U Japanu postoje mašine za relokaciju višedecenijskih stabala. Za samu seču drveta potreban je naučno opravdan razlog.

    Za kraj ostaje pitanje: Ako je naša lokalna samouprava bez dijaloga sa zajednicom posekla svo ono drveće, da li je spremna isto uraditi sa stogodišnjim stablima u ulici Mike Golubovića kod Maxi-ja? Šta možemo da očekujemo prilikom najavljene milionske rekonstrukcije Glavaševog parka? Mi kao građani imamo dužnost da alarmirajući sve nadležne organe ispratimo ovaj proces u celosti.

  • RADOVI U CENTRU SMEDEREVSKE PALANKE:MODERNIZACIJA PO CENU OPSTANKA MALIH RADNJI?

    RADOVI U CENTRU SMEDEREVSKE PALANKE:MODERNIZACIJA PO CENU OPSTANKA MALIH RADNJI?

    Poslušajte audio verziju članka, vreme trajanja 4 minuta i 4 sekunde

    U Smederevskoj Palanci u toku je rekonstrukcija Ulice Prvog srpskog ustanka, jedne od najprometnijih ulica u centru grada, u kojoj posluje veliki broj malih trgovinskih i uslužnih radnji. Iako gotovo niko od vlasnika lokala ne osporava značaj infrastrukturnih radova, problem koji se ovih dana nameće jeste – trenutak u kojem su započeti i način na koji se izvode.

    Radovi su počeli 13. novembra, u jeku zimske sezone, praznika i povećane potražnje, naročito za apoteke, prodavnice odeće i poklona. Prema svedočenjima više vlasnika radnji, promet im je u tom periodu pao između 40 i čak 70 odsto, dok neki navode da su primorani da robu namenjenu praznicima vrate dobavljačima jer kupci jednostavno ne mogu da dođu do njihovih lokala.

    „Niko nije protiv radova, ali postoji vreme i način kako se oni izvode. Ovo je udarna sezona za nas. Ljudi ne mogu da priđu radnjama, gaze preko paleta koje nisu bezbedne, stariji i osobe sa kolicima jedva prolaze. Bilo je i padova ispred više lokala“, kaže jedan od vlasnika radnje u ovoj ulici aktivistima organizacije Očistimo Koloniju.

    Poseban problem predstavlja prilaz objektima. Umesto bezbednih i stabilnih pešačkih koridora, postavljene su improvizovane palete preko blata, koje, kako tvrde trgovci, ne mogu da izdrže veću težinu. Neki su samoinicijativno postavljali tepihe i daske kako bi mušterije uopšte mogle da uđu u radnje.

    Iz jedne apoteke navode da njihovi korisnici, uglavnom stariji građani, često ostavljaju kolica na udaljenosti i peške se, uz veliki napor i rizik, probijaju do ulaza. „Ovo nije bezbedno rešenje i ne odgovara realnim potrebama ljudi koji ovde žive“, poručuju.

    Prema planu izvođača, radovi u ovom delu ulice trajaće do marta, za koji se trenutno predpostavlja da će biti izborni mesec na lokalu, dok je rekonstrukcija Ulice 10. oktobra planirana za period od marta do jula. Ukupno trajanje projekta predviđeno je na osam meseci.

    Trgovci ističu da sa njima nije obavljen nikakav razgovor o dinamici radova, niti su pitani u kom delu godine bi im izvođenje bilo najmanje štetno po poslovanje. „Da su radovi počeli tokom leta, kada su ljudi na godišnjim odmorima i kada je promet prirodno manji, šteta bi bila neuporedivo manja. Ovako nam je praktično uništena polovina godine“, kaže jedan sagovornik.

    Pojedini vlasnici radnji već razmišljaju o obraćanju opštini sa zahtevom za umanjenje lokalnih nameta, poput eko-takse, dok ističu da bi država trebalo da reaguje kroz poreska rasterećenja. U suprotnom, upozoravaju, pojedine ekspoziture i radnje mogle bi biti zatvorene jer se poslovanje više ne isplati.

    Sa druge strane, iz lokalne samouprave navode da je reč o najvećem infrastrukturnom projektu u ovoj godini, vrednom oko 100 miliona dinara, koji će doneti „potpuno novi, savremeni i bezbedniji izgled centra grada“. Projekat obuhvata rekonstrukciju kolovoza i pešačkih zona, zamenu vodovodne i kanalizacione mreže, elektroinstalacija, javne rasvete, kao i postavljanje novog urbanog mobilijara i sadnju zelenila. Sredstva su obezbeđena kroz konkurs LIID, uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

    Međutim, pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se modernizacija grada mora sprovoditi nauštrb malih preduzetnika i svakodnevnog života građana, bez dijaloga i prilagođavanja realnim uslovima na terenu.

    Kako poručuju vlasnici lokala – problem nisu radovi, već odluke koje se donose bez onih koji u tim ulicama rade i žive. U gradu u kojem se sve češće govori o razvoju i investicijama, izgleda da je dijalog sa lokalnom zajednicom i dalje najslabija karika.

    Piše M.M.

  • Osnove urbanizma i druge propuštene lekcije

    Osnove urbanizma i druge propuštene lekcije

    Kolumnu piše tim Očistimo Koloniju

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 9 minuta 46 sekundi

    Da truli zadah propadanja* obeležava i naše dane, u političkom i moralnom smislu, poznato je svakom ko želi da vidi i oseti. Pored trulog zadaha loših đaka na pozicijama moći, (još) je nešto trulo u državi Srbiji, pogotovo opštini palanačkoj.

    Sigurno ste primetili zadah koji se širi sa deponije na samom ulazu u grad sa mladenovačkog puta, u Glavaševoj ulici. Na deponiji se mogu naći, ruku pod ruku ― i salon nameštaja, i bela tehnika, i pogrebna oprema. Da li je deponija sanitarna? Da li je predviđena urbanističkim planom ili nekim drugim planom prostornog planiranja? Šta možemo da uradimo kako bismo postojeće stanje poboljšali? Hajde da odgovore saznamo tako što ćemo videti kako bi jedna sanitarna, zakonom predviđena, deponija trebalo da izgleda.

    Fotografije: Očistimo Koloniju

    Deponija u centru grada, urbanistički opravdana?

    Osnovno načelo urbanističkog planiranja je podređenost potrebama čoveka i zajednice. Dakle, imati deponiju koja je svima nadohvat ruke, možda naizgled deluje kao dobra ideja. Međutim, ona to svakako nije. 

    Zakonom je propisano da prostor na kom se nalazi deponija i propratna infrastruktura (da, čak i to treba da postoji!) moraju se nalaziti najmanje 500 metara od prvih kuća i naselja. Naša deponija se nalazi zabrinjavajuće blizu prvih naseljenih kuća. U pitanju je razdaljina malo veća od 100 metara.

    Sledeće što bi deponija trebalo da ima jeste žičana ograda u visini od najmanje 2 metra sa kontrolom ulaza. Time se sprečava nedozvoljen upad kako ljudima tako i životinjama. Naša deponija ne poseduje ogradu.

    Sllika ekrana, Google mape, udaljenost od reke Kubršnice 260 metara.

    O kontroli pristupa ne treba ni govoriti. Doduše, ispunjava jedan kriterijum, a to je zelenilo. Drveće, koje je zasađeno mnogo pre postojana deponije, i rastinje ima funkciju da okruži ogradu i spreči širenje štetne prašine, zagađenja. Ali i da ulepša deponiju. Tako piše u Uredbi o odlaganju otpada na deponije.

    Na pomenutom ulazu mora postojati tabla na kojoj su jasno istaknute neke od sledećih informacija: naziv deponije, ime operatera deponije, klasa deponije, adrese preduzeća koja odlažu otpad, radno vreme, vrste otpada čije je odlaganje dozvoljeno i vrste otpada čije odlaganje nije dozvoljeno. Naravno, ni toga kod nas nema. Ali, jednu stvar možemo uraditi i bila bi zaista šteta to ne učiniti. A to je da damo ime našoj rugobici! Autor ovog teksta predlaže Zavučena!

    Kako se uopšte određuje lokacija na koju će se deponovati otpad? Postoji nešto što se zove planiranje, misaona imenica za gradske oce. Da bi nešto moglo da se isplanira, moramo imati visokoobrazovani kadar. Ti ljudi moraju imati sposobnosti da utvrde, na primer, svojstva terena, kapacitet i vremenski period rada deponije, vrstu otpada koja se prihvata, način pohranjivanja i tretmane. Jako je važno zaštititi prirodu, obezbediti drenažne sisteme za otpadne vode, smanjiti emisiju štetnih gasova. Dakle, zagađenje svake vrste se mora sprečiti ili svesti na minimum! A naša Zavučena se nalazi na svega 250 metara od plavne Kubršnice, na višoj nadmorskoj visini. Ne treba zaboraviti ni Ivački potok udaljen svega 350 metara.Spomenuli smo propratnu infrastrukturu. Nju bismo mogli da zamislimo kao i svako drugo industijsko, uređeno postrojenje.

    Fotografija: Očistimo Koloniju, zemljani zid koji sakriva divlju deponiju.

    To je jedna fabrika u kojoj se otpad na različite načine kontroliše, odvaja i tretira. Materijali koji se mogu ponovo upotrebiti vraćaju se u lanac proizvodnje ― to zovemo reciklažom. Zašto baciti nešto što može ponovo da se iskoristi?

    Verujem da biste vi isto uradili kod kuće. Otpad koji je izgubio svoju funkciju treba pripremiti za trajno odlaganje. S tim da deponija ne sme prihvatiti materijal za koji nema mogućnost bezbednog odlaganja. Iz tog razloga postoje klase, odnosno različite vrste deponija.

    Bitno je napomenuti i odgovornost i angažovanost građana. Proces razvrstavanja otpada može i mora da se otpočne u našim domaćinstvima. Svako od nas mora steći naviku, kada se budu dogodile nužne sistemske promene, da odvaja i razvrstava sopstveni otpad. Iako je teško prihvatiti, to je naša odgovornost kao zagađivača da smanjimo štetan uticaj na planetu.

    Ovakve mere su neophodne kako bi deponija planski rasla i imala duži vek trajanja. Ono što smo primetili kod Zavučene jeste da se u poslednje dve godine uvećala za čak četrdeset puta! Od jedne omanje gomile smeća, ona je prerasla u ozbiljnu masu otpada zatrpavanog zemljom. Ovaj tip zatrpavanja zemljom i šutom se zove lendfil (eng. landfill). Važno je to napomenuti jer u zemlji ostaju tragovi. Pogotovo tragovi teške mašinerije koja, kako izvori navode, svedoči o umešanosti privrednika i institucija koji poseduju ovakve mašine, ali nemaju ni planove, ni dozvole za takve radove. Kako naše reči, a i reči svedoka, ne bi bile samo mrtvo slovo na papiru pogledaj kao dokaz sledeći video.

    Takođe, obratili smo se nadležnoj instituciji, Javnom komunalnom preduzeću, upitima za informacije od javnog značaja. Navedenom preduzeću je data na upravljanje parcela na kojoj se deponija nalazi. Nažalost, odgovore nismo dobili do trenutka pisanja ovog teksta. Iz tog razloga smo se žalili Povereniku za informacije od javnog značaja.

    Prljavo đubre na ulazu grada, novac u rukama**

    Ako uzmete da prelistate planska dokumenta poput Prostorni plan opštine Smederevska Palanka ili Plan generalne regulacije, šta ćete saznati?U njima je upravljanje otpadom regulisano na regionalnom nivou. Preporučuje se saradnja više opština i formiranje jedne regionalne deponije. Na nju bi svoj otpad isporučivalo čak pet opština: Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Velika Plana i Smederevska Palanka. Kako bi to tačno funkcionisalo? Ne znamo. Zvanični dokument koji bi to objasnio, takozvani Regionalni plan upravljanja otpadom još uvek nije napisan. 

    Fotografija: građani, 2023.

    Dakle, imamo plan koji još uvek nije razrađen ni na nivou teorije. S druge strane, imamo našu Zavučenu koja raste nekontrolisano poput nekakvog pubertetlije i potencijalno ugrožava javno zdravlje. Razne vrste tečnosti koje nastaju pri raspadu otpada mogu zagaditi vodotokove i zemljište. Kako bi se takvi propusti sprečili, na uređenim deponijama se dno obezbeđuje debelim slojevima nepropusnog materijala, prirodnog ili veštačkog. 

    Gasovi koji nastaju mogu da se zapale i izazovu požare. Koliko su takvi požari strašni možete videti u filmu Flašaroši. Domaći dokumentarac o deponiji u Vinči, koja je svrstana na listu pedeset najvećih nesanitarnih deponija na svetu. Dim koji se širi od takvog požara je izuzetno štetan i kancerogen. Dokaz su Bor, Smederevo, Beograd…

    Naši stari su verovali da pričom možemo da prizovemo zlo i nesreću, pa nećemo ići u detalje. Jasno je da su moguće posledice opasne, velike i dugotrajne.

    Naša grupa je preduzela određene mere poput prijave komunalnoj inspekciji. Zakon nas štiti i daje nam pravo da tražimo hitno obustavljanje odlaganja otpada na našu Zavučenu. U pitanju je Zakon o obligacionim odnosima, pogotovo član 156. koji omogućava podnošenje zahteva nadležnom sudu da se ukloni izvor opasnosti. Nije potrebno da se dogodi nesreća kako bi nadležni reagovali. Toga nam je već svima preko glave. 

    Kako bismo takav scenario izbegli pozivamo vas da nam pomognete u formiranju tužbe. U slučaju da posedujete bilo kakve informacije ili dokaze o tome ko ovde odlaže otpad od 2022. godine molimo vas da nam prosledite na sledeći mejl ocistimokoloniju@proton.me.

    Možete se uključiti i na druge načine. Progovorite o nepravdi. Počistite svoju ulicu sa komšijama. Ako znate za još neku nesanitarnu deponiju, prijavite nam putem sledećeg linka. Prijavite se da pišete tekstove na našem portalu ili pomognete na koji god način možete. Nemojmo više dozvoljavati da se javni interes gazi, a društvena svojina uništava. Mnogi su zavučeni u razne rupe, znate vi koje. Dokle će u njima ostati?

    * Stih iz pesme Vladislava Petkovića Disa Naši dani

    ** Stih iz pesme rok grupe Ekatarina Velika – Novac u rukama

  • Mural, humanost i igra: ‘EKO MALCI’ oživeli Koloniju

    Mural, humanost i igra: ‘EKO MALCI’ oživeli Koloniju

    Piše Jovana Gajić

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 2 minuta 46 sekundi

    Naselje Kolonija u Smederevskoj Palanci ponovo je oživelo duh zajedništva — punih 30 godina nakon poslednje veće društvene aktivnosti.

    Dvodnevni festival „EKO MALCI“, održan 11. i 12. oktobra 2025. godine, realizovan je uz pomoć projekta „Menjamo zajedno“. Uspešno je okupio komšije svih generacija, spajajući ekološku svest, humanitarnu misiju i kulturnu tradiciju.

    Festival je pokrenut upravo u naselju koje su davne 1995. godine posetili glumci iz serije „Srećni ljudi“ — Neca, Sima i Vukašin Golubović. Taj događaj ostavio je snažan trag na tadašnju decu, koja su odlučila da tri decenije kasnije naprave prvi korak ka buđenju svog kraja i pokrenu talas pozitivnih promena kroz igru, umetnost i učenje.

    Fotografija: Milica Matović

    Manifestacija je započela zajedničkom akcijom čišćenja ulice u kojoj se festival održavao. Komšije su se spontano okupile, a pridružile su se i radnice iz lokalnih objekata, pokazujući koliko je snažna kolektivna volja kada se ljudi okupe oko zajedničkog cilja.

    Centralni događaj festivala bilo je oslikavanje murala na stanici pored dečijeg igrališta. Naselje je dobilo novu, svetlu vizuelnu tačku sa snažnom porukom:
    „Svako je važan da bi svet bio snažan.“
    Skicu murala kreirala je beogradska umetnica Jelena Bokić.

    Fotografija: Milica Matović

    U okviru festivala održan je i humanitarni bazar, na kojem je prikupljeno 77.400 dinara za lečenje malog komšije Minje. Na tezge su stigli brojni donirani proizvodi — od nakita i heklanih komada, do cveća, hrane i slatkiša. Posebnu toplinu bazaru dale su žene iz komšiluka, koje su donele razne domaće specijalitete pripremljene baš za ovu priliku.

    Fotografija: Milica Matović

    Pored humanitarnih aktivnosti, festival je ponudio i bogat kulturni i sportski program. Deca i roditelji uživali su u književnom kutku, crtanju kredama po betonu i druženju na otvorenom tokom poslednjih toplih jesenjih dana.

    Organizovan je i bioskop na otvorenom, uz topli čaj, kafu, kokice i ćebad. Prikazan je film „Realna priča“, koji je ljubazno ustupio reditelj Gordan Kičić.

    Kolonija, poznata po fudbalskom klubu Radnik, priredila je i mali fudbalski trening. Najmlađi su imali priliku da uz fudbalere nauče osnovne vežbe i tehnike ovog sporta.

    Fotografija: Milica Matović

    Posle tri decenije apatije, Kolonija je ponovo živnula zahvaljujući deci, umetnosti i humanosti, potvrđujući da se nasleđe i duh zajedništva uvek mogu ponovo probuditi — kada ljudi veruju jedni u druge.

  • Biodiverzitet i ekologija urbanih sredina

    Biodiverzitet i ekologija urbanih sredina

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 8 minuta

    U ovom tekstu govoriću o biodiverzitetu i ekologiji urbanih sredina, kao i o dobrim građanskim praksama kojima možemo doprineti cilju zdravije, čistije i odgovornije Smederevske Palanke, Srbije, Evrope i sveta – iz naučnog ugla.


    Život u gradu može biti veoma stresan. U gradu smo na neki način izolovani od prirode, a zbog svakodnevnih obaveza često zaboravljamo i zanemarujemo svoju okolinu. Međutim, to ne mora biti tako. Neću govoriti samo o naučnim činjenicama, već i o tome kako baš vi, malim akcijama, možete menjati naš grad, državu, pa čak i svet. Zajedno možemo približiti prirodu nama i udahnuti život u naš grad!

    Izvor: Canva pro

    Biodiverzitet znači raznolikost života. Njegovim gubitkom narušavaju se brojni ekološki procesi koji su ključni za normalno funkcionisanje ekosistema.
    Ekologija je naučna disciplina i grana biologije koja proučava odnose između žive i nežive prirode, kao i međusobne odnose među živim bićima.
    Ekosistem čine biocenoza i biotop – živi i neživi svet, zajedno sa ljudima.

    Ekosistemi su veoma osetljivi na promene, jer svaka jedinka u sistemu ima svoju ulogu. Mi ljudi, koji smo na vrhu svih ekosistema, imamo obavezu da ih čuvamo i ne remetimo, jer njihovim narušavanjem ugrožavamo sebe i sva ostala živa bića. Ljudska aktivnost je neporecivo uticala na sve ekosisteme.

    Da bismo rešili probleme, moramo shvatiti značaj ekologije i biodiverziteta, sagledati širu sliku iz naučne perspektive i jasno definisati izazove – od infrastrukture i regulative do svesti ljudi.

    Zašto je biodiverzitet bitan za nas?

    Biodiverzitet čine sva živa bića, ali posebno se izdvajaju pčele, leptiri, bumbari, vinske mušice, bakterije, gljive i, naravno, ptice.
    Ekosistem zavisi od svake vrste u njemu, a nestanak jedne vrste može izazvati lančanu reakciju. Međutim, nestanak navedenih vrsta doveo bi do nestanka gotovo celokupnog života na planeti. Čak i pad njihove brojnosti stavlja ogroman pritisak na ceo sistem.

    Na globalnom nivou, brojnost pčela, leptira, bumbara i drugih insekata smanjena je za oko 40%.
    (izvor: IPBES Thematic Assessment of Pollinators, Pollination and Food Production, UN)

    Izvor: Canva pro

    Pčele, leptiri i bumbari su polinatori – organizmi koji oprašuju biljke. Biljke se nalaze na dnu svih lanaca ishrane, što znači da sva ostala živa bića zavise od njih.

    Bez polinatora ne bi bilo plodova ni semena, što bi sprečilo razmnožavanje većine biljaka i razmenu gena. Bez ptica, veverica, srna, miševa i drugih životinja koje raznose seme, ono se ne bi širilo čak ni kada bi ga bilo.
    Iako se neke biljke mogu razmnožavati vegetativno, izostanak polinatora i prenosioca semena doveo bi do izumiranja.

    Bez genetskog diverziteta ne bi bilo prilagođavanja, evolucije, niti otpornosti na viruse, bakterije, patogene i abiotski stres. Vegetativno razmnožene biljke su gotovo klonovi – bez mogućnosti da se adaptiraju, osuđene su na postepeno izumiranje.

    Primer lančane reakcije u ekosistemu

    Divlje šljive hrane divlje svinje i predstavljaju veliki deo njihove letnje ishrane. Ako nestanu divlje šljive, populacija svinja opada. Vukovi, koji se hrane svinjama, ostaju bez plena. Bez vukova dolazi do prenamnožavanja drugih vrsta koje oni kontrolišu, što iscrpljuje preostale resurse i vodi kolapsu ekosistema.

    Iako postoji mogućnost da neke vrste zamene druge, svaki nestanak povećava pritisak na ceo sistem i smanjuje stabilnost ekosistema.

    Izvor: Canva pro

    Direktan uticaj na čovečanstvo

    Poljoprivreda u velikoj meri zavisi od korisnih insekata i mikroorganizama.
    Bez polinatora, ljudi bi morali ručno da oprašuju voćke – što je u industrijskoj proizvodnji nemoguće.

    Neke vrste insekata-predatora (npr. bubamare) smanjuju brojnost štetočina, pa je upotreba insekticida manja.
    Mikroorganizmi, poput bakterija roda Rhizobium, fiksiraju azot u zemljištu i čine ga dostupnim biljkama.
    Micelijum gljiva je povezan sa korenjem biljaka i omogućava razmenu hranljivih materija i komunikaciju između stabala. Šume funkcionišu kao jedna živa mreža.

    Bez ovih organizama, poljoprivreda bi se urušila, a sa njom i čitave ekonomije. Da li to želimo?

    Načini na koje ljudi uništavaju biodiverzitet

    · prekomerna upotreba pesticida

    · zagađenje (CO₂, teški metali, otpad)

    · globalno zagrevanje

    · loše planiranje gradova, infrastrukture i
    arhitekture

    · način života i manjak ekološke svesti

    Izvor: Canva pro

    Specifični problemi

    Industrija, pesticidi i globalno zagrevanje jesu najveći uzročnici nestanka biodiverziteta, ali mi kao pojedinci možemo početi od sebe – od sopstvene terase, ulice i grada.

    Problemi u dizajnu urbanih sredina

    Gradovi u Srbiji često odbijaju prirodu umesto da je integrišu.
    Nedostaje cveća, drveća, vode i zelenih površina. Pčele, leptiri i drugi insekti nemaju gde da se hrane, pa im brojnost opada.

    Kako dizajnirati grad koji je dobar i za ljude i za prirodu?

    Gradovi treba da imaju:

    • više zelenila i parkova
    • drvorede u svim ulicama
    • zelene krovove i terase
    • zelene fasade
    • parkove sa barama
    • autohtone vrste biljaka
    • više biciklističkih staza
    • manje betona i automobila
    • više javnog prevoza
    • sadnju cvetnica i u najmanjim prostorima

    Biljke snižavaju temperaturu, a zeleni gradovi su lepši, tiši, zdraviji i prijatniji.

    Problemi u našem gradu
    (i Srbiji)

    Nedostatak drveća, zelenila, biciklističkih staza i parkova glavni su problemi. Zgrade su sive i bez vegetacije – a baš to možemo promeniti!

    Mnogi gradovi u svetu – Singapur, Amsterdam, gradovi u Nemačkoj i Švedskoj – dokazali su da građani mogu stvoriti zelenu utopiju.

    Izvor: Canva pro

    Kako građani mogu pomoći?

    • Informisati se – što ste čitanjem ovog teksta već uradili.
    • Saditi cvetnice na terasama.
    • Ostavljati tacne sa vodom i kamenčićima za pčele.
    • Saditi cveće i drveće u dvorištima zgrada.
    • Oformiti urbane bašte.
    • Ozelenjavati krovove zgrada i saditi hranu na njima.
    • Saditi lokalne vrste biljaka.
    • Uticati na lokalnu samoupravu da ulaže u zelenilo i edukaciju.

    Kao što je rečeno, loš dizajn gradova nije najveći problem, ali jeste važan. Najviše štete biodiverzitetu nanose pesticidi, industrija i globalno zagrevanje.
    Ipak, svet menjamo tako što menjamo sebe – svoj način razmišljanja, navike i odnos prema prirodi.

    Srbija je evropska država i zaslužujemo bolje za nas, našu planetu i čovečanstvo.
    Hajde da napravimo utopiju!

    Tekst napisao: Milan Babanić, učenik SŠ “Žikica Damnjanović”, smer tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju 2/1 – kao i budući naučnik!

  • INTERVJU: Student Vukan Stojićević – šetnja do Novog Sada

    INTERVJU: Student Vukan Stojićević – šetnja do Novog Sada

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 6 minuta i 37 sekundi.

    Godina za nama, u društvenom kontekstu, dovela je do dubokog preispitivanja vrednosti. Do skora čvrsto utemeljena individualizacija izrodila je, kao logičan odgovor na prezasićenost otuđenošću, – „nas”. Zajednicu ljudi ujedinjenih oko spoznaje da društvo ne sme da izgleda onako kako trenutno izgleda i funkcioniše – u sveopštem sebičluku i oportunizmu. Novosadska tragedija bez presedana, izazvana korupcijom, iznedrila je novu generaciju junaka. Mnogo je onih koji to junaštvo dovode u pitanje, možda baš zbog toga što su antipod svakom junaku ove epohe. Ali danas se nećemo baviti njima. Danas se bavimo jednim od junaka studentskog pokreta, našim Palančaninom Vukanom Stojićevićem. Imaćemo tu privilegiju da na kratko zavirimo u to kako je biti deo studentskih šetnji, koje su postale jedan od simbola pokreta i koje građane dovode do euforičnog stanja, nudeći im tračak nade i katarzičan osećaj pripadnosti. Kako je to uklapati svoj život i studiranje među obaveze koje aktivizam donosi sa sobom. I kako vidi sebe jednog dana – kada zlo vreme prođe. Pratićemo ga slikom i rečju kroz njegovu skorašnju dvodnevnu šetnju od 80 kilometara do Novog Sada, onu koja je prethodila godišnjem pomenu žrtvama pada nadstrešnice.

    Razgovor sa Vukanom Stojićevićem, studentom druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dvadesetogodišnjim Palančaninom i bivšim učenikom Palanačke gimnazije, vodio je naš volonter Aleksa.

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    Šta te je motivisalo da pešačiš?

    Motivacija za šetnju bila je vrlo jednostavna – obeležavanje godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu i borba za bolje sutra. Pored toga, motivacija su i moji prijatelji, kolege i ostali saborci sa kojima već godinu dana delim sve prilike i neprilike naše borbe za pravdu. Šetnja je samo jedan vid borbe i odlučnosti ljudi kojima je stalo da se nešto napokon promeni u našoj zemlji i da se skrene pažnja na dešavanja unutar nje. Šetnja je zaista plemenit primer da ljudska snaga i volja mogu da pobede svako zlo.

    Kako su tvoji prijatelji i porodica reagovali na to što pešačiš?

    Moji prijatelji i porodica su veoma srećni zbog mene – malo je reći i ponosni. Bilo je i poneke suze radosnice, dakle, reakcije su bile pozitivne. Njihova podrška mi je najvažnija u svemu ovome i drago mi je što sam okružen takvim ljudima, na koje mogu da se oslonim u bilo kom trenutku. Bez njih verovatno ništa od ovoga ne bih ni mogao da ostvarim. Oni su moj vetar u leđa u svemu što radim.

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    „Šetnja je samo jedan vid borbe i odlučnosti ljudi kojima je stalo da se nešto napokon promeni u našoj zemlji i da se skrene pažnja na dešavanja unutar nje.”

    Kako balansiraš svoje obaveze dok se baviš aktivizmom u okviru studentskog pokreta?

    Vrlo lako – sve se stigne ako se dobro organizuješ. Uglavnom nađem vremena za sve obaveze i aktivnosti, uz dobru organizaciju. Ponekad ipak neke stvari isključuju druge, ali u većini slučajeva ništa me ne sprečava da odradim sve što treba i što sam tog dana zamislio.

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    Kako si se osećao tokom pešačenja i da li si se ikada preispitivao?

    Ovo mi nije prva šetnja. U februaru sam, uoči Sretenja, prepešačio rutu Beograd–Kragujevac, što je takođe bilo veličanstveno i nezaboravno iskustvo. Tokom te šetnje povredio sam oba kolena, od čega se i danas oporavljam, pa je bilo malo preispitivanja da li krenuti na put ili ne. Ali uprkos svemu, nešto me je teralo da krenem – verovatno moja želja za pravednijim društvom – tako da odluku nije bilo teško doneti. Osećaj tokom šetnje je neverovatan: obuzmu te sreća i mir kada znaš zbog koga i čega šetaš. Samim tim nijedan kilometar nije težak. Umor kao da nestane, a suze i podrška kolega i ljudi koji te dočekuju na svakom koraku, sa zagrljajem i ljubavlju, ne dozvoljavaju ti da odustaneš ili poklekneš.

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    Kako vidiš svoju budućnost nakon svega ovoga?

    Svoju budućnost posle svega ovoga vidim definitivno kao mnogo bolju i svetliju. Ovo vreme u kom živimo je mračno doba – znamo zašto, zbog koga i čega. Zato smo tu mi: studenti, srednjoškolci, građani koji mislimo svojom glavom, imamo kičmu i, što je najvažnije, obraz, da se sa svim nedaćama izborimo.
    Naš narod kaže: „Najmračnije je pred svitanje.” Zato se posle ove borbe ne brinem da će nam svima biti mnogo lakše i bolje. Iz tog razloga treba svi da se uključimo u ovu borbu i izguramo je do kraja.
    I za kraj bih poručio: PUMPAAAAJ!

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

    „Naš narod kaže: „Najmračnije je pred svitanje.” Zato se posle ove borbe ne brinem da će nam svima biti mnogo lakše i bolje. Iz tog razloga treba svi da se uključimo u ovu borbu i izguramo je do kraja.”

    Vukanove reči govore upravo o onoj čistoti studentskog pokreta koje smo svi svesni i zbog koje im dajemo podršku i poverenje. Istorija nas uči da su mladi, učenici i studenti često bili pokretači društvenih promena – uprkos sili i ugnjetavanju. Žrtvujući svoje učenje, potencijalne karijere i, pre svega, mladost zarad opšte dobrobiti. Ali da li je to žrtva ili najbolje moguće provedena mladost – puna duše?

    Za kraj ovog razgovora citiraćemo deo teksta portala teologija.net, koji je pisala Fiva Savković, jer on savršeno govori o svemu gore napisanom:

    „Nije lako biti junak našeg doba. Sada, u trenutku kad ovo razmišljanje pišem, deluje da treba oživeti najmanje zrno morala da bi se to postiglo, usred pustih polja nasilno otuđene i obezličene lepote naše zemlje. U izgladnelosti treba nahraniti mnoštvo duša. Treba im vratiti veru u ono što je proglašeno bezvrednim, a to je čitavo jedno polje vrednosti koje ne vidimo uvek golim okom, ali prepoznajemo očima duše i žudno tragamo za njima čitavog života. Nekad skriveno, a nekad javno. Junak našeg doba ove vrednosti izveo je iz anonimnosti na svetlo dana, uz dužno uvažavanje.”

    Vukane – i Palanački studenti, Palančani su vam zahvalni.

    Vukan Stojićević, privatna arhiva

  • Priroda na udaru: divlje deponije

    Priroda na udaru: divlje deponije

    Po prijavi građana, aktivistkinje neformalne grupe “Očistimo Koloniju” obišle su 18. avgusta 2025. godine potez Šulejićeve ulice – od kraja asfaltnog dela puta do sela Grčac. Tom prilikom pronašle su i dokumentovale veliki broj divljih deponija, koje zauzimaju značajne površine.

    Neke od nelegalnih deponija prostiru se na površinama većim od 10 ari – poput one kod tzv. “Zemlje za Opeku”. Uprkos jasno istaknutom znaku sa natpisom “Privatni posed – strogo zabranjeno bacanje smeća”, cela parcela je, prateći je kružno traktorskim putevima, zatrpana otpadom, pretežno industrijskog porekla. Pejzažom dominiraju kutije od robe, kablovi, šut i delovi enterijera automobila.

    Slični prizori mogu se videti duž cele Šulejićeve ulice ka Goloboku. Otprilike na svakih 300 do 400 metara nalaze se manje ili veće deponije raznovrsnog sadržaja. Pored pomenutog otpada, u velikoj meri prisutni su i stari nameštaj, kao i delovi pokućstva.

    Aktivistkinje grupe “Očistimo Koloniju” sastavile su prijavu sa celokupnim video-materijalom kao dokazom. Dana 20. avgusta 2025. godine predale su je na šalteru Opštine Smederevska Palanka – Komunalnoj inspekciji i Inspekciji za zaštitu životne sredine.

    Do danas, odgovor je stigao jedino od Inspekcije za zaštitu životne sredine. U dopisu se navodi da nadzor i uklanjanje divljih deponija nisu u njihovoj nadležnosti. Prijavu ćemo preformulisati i ponovo uputiti, dok čekamo odgovor onih koji jesu nadležni za ovaj problem.

    Postavlja se pitanje: zbog čega predeo plodne zemlje, izuzetne lepote, istorijskog i kulturološkog značaja – kao što je potez Smederevska Palanka – Golobok, sa arheološkim nalazištem Medvednjak i brojnim zaseocima – služi kao divlja deponija? Da li je u pitanju sistemski nemar? Ili su krivi sami građani? Ili smo zarobljeni u kombinaciji oba uzroka – nedostatka sistemskih rešenja i snalažljivosti neodgovornih građana i industrijalaca u rešavanju viška otpada?

    Kako god bilo – posledice trpimo svi, a najviše strada ono što nam je povereno na čuvanje: priroda.

    Šulejićeva ulica i njena okolina mogle bi s pravom da se nazovu stazom zdravlja. Reč je o idealnom prostoru za rekreaciju biciklista, trkača i šetača.

    Da li dovoljno poštujemo svoje nasleđe i brinemo o svojoj opštini? Ako sudimo po stanju u Šulejićevoj ulici i zemljanom putu koji vodi ka Goloboku – odgovor je, nažalost, ne.

  • Otkrivene nelegalne deponije životinjskog otpada

    Otkrivene nelegalne deponije životinjskog otpada


    Aktivistkinje neformalne grupe građana “Očistimo Koloniju” iz Smederevske Palanke, otkrile su nelegalnu deponiju životinjskog otpada na teritoriji ove opštine. Tokom obilaska terena u potrazi za divljim deponijama, na osnovu dojave građana, naišle su na parcelu na kojoj se nalaze dve rupe okvirnih dimenzija 30 kvadratnih metara u kojima su pronađene životinjske kosti, iznutrice i drugi ostaci. Jedna rupaispunjena je do vrha životinjskim ostacima dok je druga delimično ispunjena.

    Prema svedočenju jedne od aktivistkinja, iz rupe se širi nesnosan smrad, zbog čega postoji opravdan strah od širenja zaraza i ugrožavanja zdravlja ljudi i životne sredine. U neposrednoj blizini nalazi se Kudrečki potok koji se uliva u jezero Kudreč. Prve kuće locirane su na okvirno pet stotina metara od pronađene deponije.

    Meštani tvrde da pojedine klanice iz Smederevske Palanke i okoline otkupljuju poljoprivredno zemljište na različitim lokacijama i u iskopane rupe odlažu životinjski otpad. Kada se rupa napuni, zatrpavaju je zemljom, potom iskopavaju novu i na taj način nastavljaju praksu, iako bi tu vrstu otpada zapravo trebalo odlagati u spalionicama predviđenim za te svrhe.

    Aktivistkinje upozoravaju da ovakva praksa verovatno nije usamljen slučaj i da slične deponije postoje širom Srbije! Od nadležnih institucija traže hitnu reakciju, zatvaranje i sanaciju ovakvih lokacija, kao i strože kontrole klanica i drugih proizvođača animalnog otpada.

    Povodom ovog slučaja, aktivistkinje iz grupe “Očistimo Koloniju” podnele su više prijava opštinskoj inspekciji za divlje deponije, kao i policiji, zbog sumnje da ovakve deponije izazivaju opštu opasnost i da se iza ovakvih aktivnosti krije organizovana grupa.

    Ne govorimo ovde o nesavesnim pojedincima, već o sistematskom i nepropisnom odlaganju životinjskog otpada koje traje godinama. To ugrožava zdravlje ljudi, kontaminira zemljište i podzemne vode, potencijalno može izazvati ozbiljnu zarazu – poručile su aktivistkinje.

    One apeluju na nadležne organe da hitno reaguju, sprovedu detaljnu istragu i utvrde odgovornost svih koji stoje iza ove prakse. Takođe naglašavaju da problem ne može biti rešen bez sveobuhvatne državne strategije za tretman animalnog otpada i kontrole rada klanica i mesoprerađivačkih pogona.

    Kako ocenjuju, ukoliko se ovakvi slučajevi na teritoriji naše opštine nastave ignorisati, posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi mogle bi biti nesagledive.