Druga sednica Skupštine Opštine Smederevska Palanka
„Mnogo hrabriji od tebe se nisu usudili da tu sednu, znaš, u politici to može da se shvati pogrešno” – rekao je kroz pasivno-agresivni osmeh jedan od funkcionera vladajuće stranke osobi koja im verovatno radi društvene mreže, a koja je sela da u pauzi zasedanja odmori baš u stolici predsednika opštine. Znaj svoje mesto – ukratko. I zaista, slušajući govornike u Skupštini, stiče se utisak da upravni aparat nije tu da bi opština funkcionisala, već zbog večne marketinške kampanje i statusa moći koji upravljanje sa sobom nosi. Stiče se utisak da, recimo, asfaltirana ulica nije tu u službi građana, već u službi održavanja slike o nekome i nečemu. Da je sve što imamo nešto što nam je taj neko omogućio širokom rukom i dobrom voljom. Ali da je odgovornost kako za stanja u kojima se opština nalazi, tako i za rešenja, uvek na nekom drugom.
Na ovoj sednici imali smo priliku da čujemo deo obraćanja koji se odnosi na problem odsustva zoohigijene. Problem je kroz zvaničan govor iznešen u javnost na takav način, kao da nisu isti ljudi bili na upravnim pozicijama i tokom prethodnih godina kada je problem postojao. Podsećanja radi, Palanka u široj javnosti ostaje prepoznatljiva upravo po zverskim ubistvima napuštenih životinja koja ostaju nerazrešena. Govori se o problemu kao da govornici nisu predmet sporova i kao da ne poseduju dokumentaciju, u kojoj su rešenja koja je Republička veterinarska inspekcija donela, u martu ove godine poslednji put. Rok za sprovođenje tih rešenja ističe im sredinom juna meseca. Isti ljudi, koji su bili na vlasti kad je rešenje donešeno, i dalje su na izvršnim pozicijama. Produženje roka, prema našim poslednjim saznanjima, nisu dobili. To svakako ne bi bio prvi put da rok za primenu rešenja ističe, jer zakonski usvojena rešenja postoje još od 2023. godine. Za to vreme, oni nas sa skupštinske govornice, slaveći pobedu, pozivaju da pomognemo u rešavanju problema kao da nisu svi resursi u njihovim rukama. Čitav budžet i osoblje koje može da angažuje treću stranu, napravi stručni tim i napiše projekat. Ponovo se odgovornost svaljuje na druge, a potencijalno rešenje se stavlja u ruke onih koji nemaju ni odgovornost, ni obavezu da probleme u opštini rešavaju.
Kakav to tim nema plan iako zna da će dobiti većinu na izborima? – postavlja se kao ključno pitanje. U martu mesecu svedočili smo eksploziji potencijalnih rešenja i projekata, dok je trebalo animirati građane da glasaju. Tada su stigli odgovori na pitanja koja aktivisti postavljaju godinama. Odgovori su naravno stigli u fragmentima, kao potencijal. Danas, sudeći po obraćanju iz skupštine, dolazimo do toga da je ponovo potrebno da neko drugi preuzme odgovornost. S tim u vezi, pomenuću projekat reciklažnog centra. Izgradnja infrastrukture sama po sebi nije sporna – tu nam ostaje samo da pratimo finansijske tokove, istražimo bezbednosne rizike i zatim vršimo monitoring upravljanja centrom. Kažem „samo”, a mislim na sate društveno korisnog neplaćenog rada, proisteklog kao logičan odgovor na potpuno odsustvo poverenja u rad institucija. Ono što kod istog projektа jeste sporno je to što je projektovan oko divlje depоnije, što podrazumeva da istu nemaju u planu da saniraju. Na arhitektonskim crtežima jasno se vidi, izmađu objekata novog reciklažnog centra, sitnim slovima ispisano, prateći oblik divlje depnije u širem centru opštine – „deponija”. Onda oko nje ide nova saobraćajna infrastruktura i drugi upotrebni objekti. I to nije najgori deo, već se u projektu kaže da preduzeća inače odlažu otpad na „lokalnu deponiju u Smederevskoj Palanci”. Da se razumemo, legalna „lokalna deponija” u Smederevskoj Palanci ne postoji. Ovde se misli na divlju deponiju – koju tako treba i nazvati. Ako ste kojim slučajem negde u Smederevskoj Palanci videli deponiju koja ispunjava zakonske odredbe da to i bude – molimo vas da nas obavestite, i mi je tražimo. Do sada smo nailazili samo na one napravljene mimo regulativa.
Umesto da ljudi, koji imaju ovolike probleme na lokalnom nivou, rešenju istih pristupe konkretno. Umesto da se sa skupštinske govornice ori rasprava o tome koje od ponuđenih rešenja i modela je najbolje i najisplativije za stanovnike Smederevske Palanke – mi slušamo o vukodlacima, punom mesecu, o starosnoj dobi odbornika, dok se iz dela gde sede odbornici čuju zvuci zavijanja životinja koje neko od odbornika vladajuće stranke pušta sa mobilnog uređaja dok odbornici opozicije izlažu.
Zato za mene najveći utisak sa sednice ostavlja majčinski govor odbornice Verke Savić, koja je do ove sednice bila u skupštini kao odbornica opozicije. Nažalost, ona je svoj mandat predala, kako sama kaže, nekom mlađem. Uz tvrdnju da je na listi Sami protiv svih pristala da bude kako bi svoju generaciju privolela mladima. Ostajem nakon ove sednice uverena da je skupštini neophodna upravo jedna Verka, sudija u penziji, da kao majka sa govornice postroji blagim glasom nemirnu preraslu, a nedoraslu decu. Do govornice nije mogla da ode sama, otišla je u pratnji, dok se publika smejala i dobacivala, kreirajući atmosferu osnovnoškolskog velikog odmora. Citiraću je: „Ostaviću ove mlade da se bore za zakonitost u radu skupštine, a ne za prepucavanje ko je Digi, ko je Zoran, ko ima firmu, kako vodi firmu. Na šta to liči? Želim vam uspeh u radu. Ali, kad sve zakonski sprovedete dobro. Niko vam ne osporava da imate većinu, normalno ste imali većinu 10 glasova, mogli ste sve da nadglasate lako. Šta vam je to trebalo? Znači nije bilo dogovora između vas, ko će da prođe kao kandidat. To je izgleda jedini motiv takvog ponašanja, ja ne vidim ništa drugo. Ali, to je povređena tajnost glasanja, za koju je predviđena kazna po krivičnom zakonu, članom 160, možete da pročitate slobodno. Zašto da svoju karijeru, nekog budućeg političara, predsednika skupštine, zamenika predsednika, članova odbora, ukaljate na taj način? To vam nije trebalo.”
Gospođa Verka referisala se na legitimitet skupštine shodno tome da se na prethodnoj sednici za predsednika skupštine nije glasalo tajno, što je zabeleženo i objavljeno na više kanala na društvenim mrežama. Taj čin dovodi u pitanje legitimitet svih daljih odluka i izbora. Pa tako i onog glavnog – ko je predsednik opštine. Da li zapravo našoj opštini treba jedna Verka, dok se ne nađu krivci i ne uspostave funkcionalni organi? Ili ćemo nastaviti da dozvoljavamo da šerifi šerifuju? Jer, sa govornice se u utorak čulo i da su neki ljudi dovoljno moćni da zapošljavaju, plaćaju i slično – da vedre i oblače. Da li ćemo svu odgovornost svaliti na pojedince koji se iz petnih žila upiru da obezbede kakav-takav korektivni faktor u moru nepravilnosti? Kada ćemo se trgnuti iz apatije i uzeti svoj odabrani životni prostor u svoje ruke uz poruku – dužni ste da radite ispravno i znajte da posmatramo svaki vaš korak od sada pa do kraja mandata.
