OČISTIMO PALANKU

Mesto na kom se čita ono o čemu niko ne piše

Informisanošću protiv korupcije i kontrolisanih medijskih narativa 

Nedavno objavljeno

  • BIRAČKI SPISAK U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU EVIDENCIJE I STVARNOSTI

    BIRAČKI SPISAK U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU EVIDENCIJE I STVARNOSTI

    Birački spisak je temelj svakog izbornog procesa – naizgled jednostavna evidencija građana sa pravom glasa, ali u praksi složen sistem koji zavisi od tačnosti podataka, ažurnosti institucija i realnih demografskih kretanja. Na primeru Smederevske Palanke jasno se vidi koliko taj sistem može da se udalji od stvarnog stanja na terenu.

    Formalno gledano, pravila su jasna. Svaki punoletni građanin sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji opštine ima pravo da bude upisan u birački spisak. Podaci se preuzimaju iz evidencija o prebivalištu, matičnih knjiga i na osnovu državljanstva, a lokalna samouprava je zadužena da ih redovno ažurira. Međutim, ono što je na papiru uređeno, u praksi često zavisi od toga koliko se brzo i precizno prate promene u životima ljudi.

    Upravo tu dolazimo do jedne od ključnih specifičnosti Palanke – migracija. Godinama unazad, veliki broj građana seli se u veće gradove, pre svega u Beograd, ili odlazi u inostranstvo. Ipak, mnogi od njih ne odjavljuju prebivalište. Administrativno ostaju „prisutni“, iako realno ne žive u opštini. Tako se stvara razlika između onoga što evidencija pokazuje i onoga što je stvarnost.

    Ta razlika postaje posebno vidljiva kada se uporede podaci. Prema procenama za 2022. godinu, Smederevska Palanka imala je 42.192 stanovnika, od čega je bilo 35.373 punoletno. Ipak, birački spisak za predsedničke izbore beleži čak 39.954 birača. To je 4.581 osoba više nego što ima punoletnih građana – odstupanje od gotovo 13 odsto!

    Dodatnu složenost daje struktura stanovništva. Veliki deo populacije živi u selima, gde su migracije još izraženije nego u gradskom jezgru. Mesta poput Kusatka, Selevca ili Glibovca imaju značajan broj prijavljenih birača, ali je pitanje koliko njih zaista tu i živi. U takvim sredinama, birački spisak često postaje evidencija „sećanja“ na nekadašnje stanovništvo, a ne realan odraz sadašnjeg stanja.

    Kada se pogledaju i sami izborni rezultati, pojavljuju se dodatna pitanja. Na predsedničkim izborima zabeleženo je da je glasalo 23.604 birača, dok je broj listića bio 23.584 – gde je nestalo 20 listića? Slična, iako manja odstupanja postoje i na parlamentarnim i lokalnim izborima. Ove razlike jasno ukazuju na potrebu za pažljivijom kontrolom procedura, od izdavanja listića do vođenja zapisnika.

    Važno je naglasiti da ovakvi pokazatelji predstavljaju upozorenje da sistem nije u potpunosti usklađen sa realnošću. Preveliki broj birača u odnosu na broj punoletnih stanovnika, značajan udeo ljudi koji formalno postoje u evidenciji ali ne žive u opštini, kao i manja neslaganja u izbornim podacima – sve su to signali koji zahtevaju dodatnu pažnju.

    Kako proveriti podatke i koja su prava građana

    Građani imaju mogućnost da sami provere da li su upisani u birački spisak i da li su njihovi podaci tačni. Uvid se može izvršiti u opštinskoj upravi, ali i online, putem zvaničnog državnog servisa. Provera je dostupna na OVOM LINKU.

    Ukoliko podaci nisu tačni ili nedostaju, zakon predviđa pravo na njihovu ispravku. Građani mogu podneti zahtev za upis, brisanje ili izmenu podataka – na primer u slučaju promene prebivališta ili ličnih podataka.

    Postupak se pokreće pred nadležnim organom lokalne samouprave ili preko eUprave, a rokovi su definisani tako da se izmene mogu sprovesti i neposredno pre izbora.

    Indikatori nepravilnosti i provera prijavljenih lica na adresi

    Kada je reč o broju lica prijavljenih na jednoj adresi, ovo je posebno osetljivo pitanje jer se upravo tu često javlja sumnja građana – da li je na njihovoj adresi prijavljen još neko, a da oni za to ne znaju? U Srbiji, uključujući i Smederevsku Palanku, građani nemaju automatski uvid u to ko je sve prijavljen na njihovoj adresi, zbog zaštite podataka o ličnosti. Međutim, postoje načini da se to proveri kroz institucionalne kanale.

    Vlasnik nepokretnosti ili lice koje zakonito koristi stan ili kuću može podneti zahtev nadležnoj policijskoj upravi (MUP-u) za proveru podataka o prijavljenim licima na toj adresi. Ova procedura se najčešće pokreće kada postoji osnovana sumnja da su na adresi prijavljena lica koja tu ne borave. U takvim slučajevima, MUP može pokrenuti postupak provere prebivališta, koji podrazumeva izlazak na teren i utvrđivanje činjeničnog stanja.

    Ako se utvrdi da neko lice ne živi na prijavljenoj adresi, moguće je pokrenuti postupak za odjavu prebivališta. Ovaj proces nije trenutan, ali predstavlja važan mehanizam za usklađivanje administrativnih podataka sa realnim stanjem.

    U sredinama sa izraženim migracijama, kao što je Smederevska Palanka, ovakve provere mogu značajno doprineti tačnosti biračkog spiska. Istovremeno, one jačaju poverenje u izborni proces, jer pokazuju da evidencije nisu „zatvoren sistem“, već nešto na šta i sami građani mogu da utiču.

    Piše: M.M.

  • IZBORNI DAN U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU DEMOKRATSKOG PRAVA I PROCEDURALNIH IZAZOVA

    IZBORNI DAN U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU DEMOKRATSKOG PRAVA I PROCEDURALNIH IZAZOVA

    Kada se u Smederevskoj Palanci otvore biračka mesta, lokalna atmosfera prestaje da bude samo pitanje komšijskog razgovora i postaje polje ozbiljne političke utakmice. Izborni dan ne sme biti zona sumraka u kojoj pravila važe samo „na papiru“. Od prvog otpečaćenog džaka rano ujutru do poslednjeg potpisanog zapisnika u gluvo doba noći, svaka faza procesa ima svoje kritične tačke. Često se ono što nazivamo „proceduralnim izazovima“ zapravo pretvara u direktno kršenje zakona. Da bismo razumeli kako se prekraja volja građana, moramo precizno mapirati trenutke u kojima procedura prestaje da bude zaštita, a postaje alat za manipulaciju.

    Kako bismo uspeli da sačuvamo integritet svog glasa potrebno je da razumemo rizike i prepoznamo ih. U ovom članku analiziramo kako izgleda izborni proces u Smederevskoj Palanci “iznutra” i na kojim tačkama sistem najčešće može da zakaže.

    1. Otvaranje biračkog mesta: Prvi test transparentnosti

    Otvaranje biračkog mesta je precizan ritual koji garantuje da će vaš listić biti siguran. Kada taj proces ne ide po planu, nastaje ono što stručnjaci zovu proceduralni rizik.

    Jednostavnije rečeno: to su greške u koracima koje mogu dovesti u pitanje regularnost izbora.

    • Nepotpuna provera glasačkih kutija: Rizik da glasačka kutija ne bude adekvatno ispražnjena pre pečaćenja ili da se u nju ne ubaci kontrolni list. Kontrolni list je jedini dokaz da je kutija bila prazna u trenutku otvaranja.
    • Nepravilno rukovanje glasačkim listićima: Rizik od nepreciznog brojanja primljenih listića pre početka glasanja. Svako nepoklapanje broja primljenih listića sa stanjem u zapisniku otvara prostor za manipulaciju.
    • Nepoštovanje tajnosti glasanja: Loša postavka paravana koja omogućava uvid u to kako birač glasa, ili prisustvo neovlašćenih lica na biračkom mestu tokom pripreme.
    • Kvarovi na tehničkoj opremi: Nefunkcionisanje UV lampi ili spreja za obeležavanje prstiju birača, što direktno onemogućava početak procesa glasanja u skladu sa zakonom.

    Birački odbor počinje sa radom u 06:00h ujutru. Da bi glasanje moglo da počne na biračkom mestu moraju da budu: zbirna izborna lista, izvod iz biračkog spiska, glasački listići, kontrolni listić, glasačka kutija, jedan sprej, jedna UV lampa, najmanje jedan paravan i jemstvenik i nalepnice za pečaćenje glasačke kutije. Ako nedostaje nešto od navedenog materijala, glasanje ne može da počne.

    Svako kašnjenje otvaranja biračkog mesta mora biti dokumentovano u zapisniku, uz precizno navođenje razloga, kako bi se izbegle sumnje u regularnost.

    2. Identifikacija birača: Brana protiv „duplih glasova“

    Identifikacija birača je kritična tačka svakog izbornog procesa. Ona predstavlja prvi korak na biračkom mestu kojim se osigurava osnovni princip demokratije: jedan čovek – jedan glas.

    • Glasanje bez adekvatnog dokumenta: Jedan od najčešćih rizika je omogućavanje glasanja osobama koje kod sebe nemaju važeći lični dokument (ličnu kartu ili pasoš). Bez zvaničnog dokumenta sa fotografijom i JMBG-om, članovi biračkog odbora ne mogu sa sigurnošću potvrditi identitet osobe, što otvara prostor za manipulaciju. Poziv za glasanje (listić koji stiže na adresu) nije dokaz o identitetu. Birač mora pokazati važeću ispravu.
    • Glasanje umesto drugog lica („Fantomski glasovi“): Ovaj rizik nastaje kada se osobi dozvoli da glasa u ime člana porodice, komšije ili preminule osobe koja se i dalje nalazi u biračkom spisku. Smatra se direktnim kršenjem izbornog zakona i falsifikovanje volje građana. Do ovoga dolazi usled nepažnje biračkog odbora ili namernog propusta u proveri fotografije na dokumentu.
    • Greške u potpisivanju biračkog spiska: Zbog gužve ili nedovoljne obučenosti članova odbora, dešava se da se birač potpiše na pogrešno mesto – pored imena drugog građanina. Kada pravi vlasnik tog mesta dođe na glasanje, on zatiče svoj prostor već potpisanim, što može dovesti do tenzija, sumnje u krađu glasova i onemogućavanja birača da ostvari svoje pravo.
    • Propusti kod UV lampe i spreja: Svrha nevidljivog spreja i UV lampe je sprečavanje višestrukog glasanja. Kada članovi odbora ne provere prst UV lampom pre nego što izdaju listić, sprej se ne nanese pravilno ili se dozvoli biraču da ga obriše pre nego što se osuši, kao i neispravnost opreme (npr. baterije na UV lampi) koja se ne zameni blagovremeno.
    • Zloupotreba ličnih podataka i paralelne evidencije: Rizik koji se često pominje u izveštajima posmatrača je vođenje takozvanih „paralelnih spiskova“ ispred ili unutar biračkog mesta. Ovakva praksa narušava privatnost birača i može se smatrati vidom pritiska ili kontrole nad tim ko je izašao na glasanje, a ko nije. Identifikaciju sme da vrši isključivo birački odbor uvidom u zvanični izvod iz jedinstvenog biračkog spiska, a evidenciju o izlaznosti članovi odbora mogu pratiti upisivanjem crtica na odvojenom papiru bez dodavanja bilo kakvih ličnih podataka birača.
    • Nedovoljna ažurnost biračkog spiska: Iako identifikacija može biti fizički ispravna, problem nastaje ako podaci u spisku nisu ažurni (npr. pogrešno upisana adresa, staro prezime ili neobrisana imena preminulih). Uvek proverite svoj status u biračkom spisku putem zvaničnog portala Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pre izbornog dana kako biste izbegli neprijatnosti na samom mestu.

    3. Kontrola listića

    Kontrola listića nije samo tehnička procedura – to je štit koji sprečava da se slobodna volja građana pretoči u puku statističku manipulaciju. Proces glasanja je lanac koji je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Rizici se ne dešavaju samo „pred kamerama“, već često u sivoj zoni procedura.

    • Neregularnost štampanja i distribucije: Rizik od pojave „viška“ listića koji nisu zavedeni u zvaničnim protokolima. Manipulisanje materijalom tokom transporta od štamparije do biračkog mesta.
    • „Bugarski voz“: Metoda kojom se unapred zaokruženi listići unose na biračko mesto, a prazni iznose radi dalje manipulacije. Te osobe bi vrlo često nakon glasanja otišle u obližnji lokal ili automobil parkiran u blizini glasačkog mesta kako bi u vidu novca ili paketa naplatili svoj glas.
    • „Foto-dokaz“ vernosti: Upotreba mobilnih telefona iza paravana, što direktno krši tajnost glasanja i služi kao alat za ucenu ili kupovinu glasova. nije dozvoljena upotreba telefona na biračkom mestu.
    • Simulacija gužve i konfuzije: Namerno stvaranje haosa na biračkom mestu kako bi se smanjila pažnja kontrolora i olakšalo „ubacivanje“ listića u ime odsutnih građana i kako bi se glasači demotivisali i odustali od čekanja zbog potencijalne opasnosti.

    4. Zapisnik kao ogledalo (ne)odgovornosti

    Kada ubacite listić u kutiju, vi niste predali samo papir – predali ste svoje poverenje, svoja nadanja i svoj potpis na budućnost. Ali, da li taj glas ostaje vaš i nakon što se svetla na biračkom mestu ugase? Sve što stoji između vaše volje i nečije hemijske olovke je jedan dokument: zapisnik. On je čuvar istine, jedini dokaz da je vaše „da“ ostalo „da“ do samog kraja.

    • Logičko-računske greške: Ovo je najčešći rizik. Do njega dolazi kada se broj listića u kutiji ne slaže sa brojem ljudi koji su se potpisali u izvodu iz biračkog spiska. Ako se u zapisnik unesu netačni brojevi, otvara se prostor za lažiranje rezultata. Često se greške pravdaju umorom članova odbora, ali one mogu sakriti ozbiljne manipulacije poput „bugarskog voza“.
    • Prazna polja i potpisivanje unapred: Postoji rizik da članovi biračkog odbora potpišu prazan ili polovično popunjen zapisnik „kako bi brže završili i išli kući“. Potpisivanjem praznog papira, članovi odbora daju „blanko poverenje“ onome ko će kasnije uneti brojeve. To je najlakši način da se rezultati potpuno promene nakon zatvaranja birališta.
    • Naknadne prepravke i „šminkanje“ zapisnika: Zapisnik mora da se popunjava isključivo na biračkom mestu, hemijskom olovkom, bez brisanja i precrtavanja. Dešava se da se zapisnici „ispravljaju“ na putu od biračkog mesta do izborne komisije. Svako precrtavanje broja bez jasne potvrde svih članova odbora sumnja je na krađu glasova.
    • Nepostojeće primedbe (ućutkivanje kontrolora): Zapisnik ima poseban deo za primedbe gde kontrolori mogu da upišu sve nepravilnosti (npr. glasanje bez lične karte, pritisci na birače itd.). Ako predsednik odbora odbije da unese primedbu ili ubedi kontrolore da „nema potrebe da se kvari slika o mestu“, bez unete primedbe u zapisnik, pravno se računa da je sve bilo u najboljem redu.

    Zapisnik nije samo birokratski formular; on je ogledalo naše zajedničke savesti. Ako dopustimo da se to ogledalo zamagli falsifikatom, prestajemo da budemo građani i postajemo samo statistika u tuđoj igri. Čuvajući zapisnik, mi ne branimo brojeve – branimo dostojanstvo svakog čoveka koji je verovao da se njegova reč računa. Jer bez istine u zapisniku, glasačka kutija postaje samo obična plastična kutija, a naša sloboda samo prazno obećanje.

    Primetili ste nepravilnost? Reagujte odmah!

    Ako tokom boravka na biračkom mestu uočite bilo šta sumnjivo – od paralelnih spiskova i pritisaka na birače, do kršenja tajnosti glasanja – nemojte okretati glavu. Obratite se akreditovanim posmatračima. Oni su na biračkim mestima upravo sa zadatkom da dokumentuju propuste i osiguraju regularnost. Vaša reakcija je jedini način da se procedura vrati u zakonske okvire.

    Izlazak na glasanje nije samo administrativna obaveza – to je jedini dan kada se vlast direktno vraća u ruke građana. Izbori su test zrelosti jedne sredine. Proceduralni izazovi nisu tu da vas zbune i uplaše, već da vas podsete da vaš glas ima vrednost koju vredi braniti pravilima.

    Sudbina naše opštine se ne kroji u hodnicima, već iza paravana – pobrinite se da vaš trag tamo bude čist i neosporan.

    Piše: J.G.

  • MEDIJSKI AMBIJENT U SMEDEREVSKOJ PALANCI TOKOM KAMPANJE

    MEDIJSKI AMBIJENT U SMEDEREVSKOJ PALANCI TOKOM KAMPANJE

    U ovom tekstu govorićemo o medijskom ambijentu u Smederevskoj Palanci i medijima u našem gradu. Takođe, govorićemo o osnovama dobrog novinarstva i pojmovima istog, kao i o tome kako da razlikujemo informisanje od propagande.

    Dužnost svakog novinara jeste da o događajima izveštava transparentno, nepristrasno i na osnovu proverljivih činjenica. Iako je potpuna neutralnost teško dostižna, profesionalni standardi nalažu da novinar svesno izbegava manipulativne tehnike, prikrivenu propagandu i selektivno predstavljanje informacija koje bi mogle dovesti do toga da javnost razvije nerealnu percepciju.

    Kredibilitet

    Pored velike količine raznih izvora informacija bitno je prepoznati njihov kredibilitet pri samom odabiru sadržaja kome se može pridati značaj.

    Novinar prikazuje sve što zna i sve što ne zna, nikada se ne suzdržava od pitanja bitnih za samu temu, čak i ako istraživanjem nije došao do odgovora na ista. Novinarstvo može da dostigne naučni kvalitet samo ako je rad objektivan, ali pošto je potpuna objektivnost nerealna, različiti novinari koristeći iste izvore informacija moraju doći do sličnih rezultata. Svaki dobar izvor informacija citira sopstvene izvore i ima razvijenu uređivačku politiku sa dobrim izborom tema koje su relevantne (Meier 2009).

    Transparentnost

    Transparentnost bi trebalo da bude skup etičkih vrednosti koje neki novinar praktikuje tako što ima mogućnost da svaku svoju radnju ili informaciju opravda, odnosno objasni koji je značaj informacije koju prenosi, da „skine“ prikrivenost sa neke teme i skrene pažnju na javnu odgovornost. Transparentnost se direktno vezuje za demokratiju, kulturu, politiku ili nauku bez koje se navedene stvari urušavaju (Meier 2009).

    Transparentnost u novinarstvu može se posmatrati kroz unutrašnju i spoljašnju dimenziju. Unutrašnja transparentnost odnosi se na otvorenost procesa odlučivanja unutar redakcije, dok spoljašnja transparentnost podrazumeva javno objašnjavanje izvora, metoda i uredničkih odluka publici (Meier 2009).

    Medijski pluralizam

    Osnovna ideja demokratije jeste da građani donose političke odluke, a to ne mogu uraditi bez ispravnih izvora informisanja koja nude različita mišljenja. To su izvori koji nisu pod istom kontrolom (države, stranke, osobe) i koji obrađuju različite teme.

    Medijski pluralizam označava postojanje različitih glasova, izvora informacija i perspektiva u medijskom prostoru, što omogućava javnosti pristup raznovrsnim informacijama i mišljenjima potrebnim za demokratsku raspravu (Sălcudean 2020).

    Poslednjih godina možemo videti povećanu diversifikaciju izvora informisanja na društvenim mrežama što može biti dobro za civilni sektor koji može svoje građane da informiše o relevantnim temama na lak način, ali sa druge strane političke stranke koriste isto sredstvo za plaćenu kontrolu medija na društvenim mrežama u vidu svoje kampanje, pa sama diversifikacija gubi smisao (Sălcudean 2020).

    Kako razlikovati propagandu od informisanja?

    Informativni sadržaj ima za cilj prenošenje proverljivih činjenica i različitih perspektiva kako bi publika mogla samostalno formirati stav. Nasuprot tome, propaganda predstavlja komunikaciju čiji je cilj oblikovanje percepcije publike kroz selektivno predstavljanje informacija i emocionalne poruke, često integrisane u zabavne ili „soft news“ formate (Zhu & Fu, 2023).

    Lokalni portali i njihova uređivačka politika

    Kada smo uspostavili osnovne pojmove dobrog novinarstva i naučili da razlikujemo informisanje od propagande, vreme je da pregledamo medijsko stanje u Smederevskoj Palanci.

    U Smederevskoj Palanci uspeli smo da pronađemo više različitih medija koji izveštavaju lokalno. Grubom procenom zastupljenosti tema o kojima ovi mediji izveštavaju dobijeni su sledeći podaci:

    U poslednjih mesec dana ime predsednika opštine Smederevska Palanka na svim ovim medijima pomenuto je 30-45 puta, dok se vladajuća koalicija pominje 10-15 puta. U ovoj statistici vodi jedan od novonastalih portala koji je ove teme obrađivao u otprilike svojih 70% objava u ovom vremenskom periodu.

    Kada sagledamo sve medije kao celinu, to nas dovodi do sledećih procena:

    U oko 70% objava na našim lokalnim medijima obrađuje se sadržaj promotivne prirode, odnosno sadržaj koji izveštava o trenutnim opštinskim funkcionerima, njihovim kampanjama i o njihovoj stranci, dok se u ostalih 30% obrađuje neutralan ili kritički sadržaj. Lokalni mediji retko ili gotovo nikada ne izveštavaju o drugoj strani, relevantnim lokalnim temama ili brojnim problemima.

    Radi se o grubim procenama koje samo trebaju da pružaju bolju sliku o uređivačkoj politici lokalnih medija, tako da isti nisu u potpunosti tačni. Pored toga, nisu pokriveni svi mediji (prim. aut.)

    Uređivačka politika

    Ranije pomenute procene govore nam da je uređivačka politika lokalnih medija uglavnom orijentisana na opštinske aktere i projekte koji isti sprovode bez obrade relevantnih tema, kao što su nauka, obrazovanje, kultura, zaštita životne sredine i brojni infrastrukturni problemi.

    Plaćeno političko oglašavanje

    Novonastali portali koje je ANEM otkrio od novembra do danas u većini svojih izveštavanja promovišu političku kampanju vladajuće stranke.

    Informacija data u gorepomenutom članku sugeriše da je palanački portal najverovatnije plaćen da izveštava o specifičnim temama. Pored toga, navodi se da Zaple Media Group, koja je vlasnik ovog portala, takođe ima medije u Istočnoj Srbiji i Aranđelovcu, a podsetićemo vas da se upravo u ovim delovima Srbije održavaju izbori u martu 2026. godine. Neki mediji su otvoreni neposredno pre izbora i imaju slične uređivačke politike.

    Plaćeno političko oglašavanje može se opisati kao finansiranje upućeno mediju od strane neke stranke kako bi isti izveštavao o nametnutim temama.

    Narativi, framing i zastupljenost tema

    Medij može da predstavi problem sa političke, ekonomske, ideološke ili ekološke strane čime na neki način tehnički frejmuje (nameće) narativ koji iz same priče proizilazi, umesto da bude objektivan i predstavi sve činioce.

    Gotovo svi navedeni mediji skoro nikada ne obrađuju teme koje govore o drugoj političkoj strani, što onemogućava građanima da naprave informisan izbor.

    Zaključak

    Većina lokalnih medija ne praktikuje dobro novinarstvo, već obrađuju irelevantne teme, neki od njih su plaćeni, dok drugi preživljavaju pomoću senzacionalizma. Ovim praksama dovode građane Smederevske Palanke u stanje zablude i neinformisanosti, čime onemogućavaju sprovođenje demokratije i napredak na lokalnom nivou. Sve ovo vrši se propagandom koja se ne ograničava samo ovom opštinom.

    Korišćena literatura:
    1. Meier, Klaus (2009). TRANSPARENCY IN JOURNALISM. Credibility and trustworthiness in the digital future. [URL: https://www.researchgate.net/publication/357834352_TRANSPARENCY_IN_JOURNALISM_Credibility_and_trustworthiness_in_the_digital_future]
    2. Salcudean, Minodora (2020). Journalism in the Paradigm of Media Pluralism: Role, Mission, Values. [URL: https://www.researchgate.net/publication/357561511_Journalism_in_the_paradigm_of_media_pluralism_role_mission_values]
    3. Zhu, Yuner & Fu, King-wa, (2023). How Propaganda Works in the Digital Era: Soft News as a Gateway. [URL: https://www.researchgate.net/publication/367139033_How_Propaganda_Works_in_the_Digital_Era_Soft_News_as_a_Gateway]

    Piše: M.B.

  • KADA SE IZBORI VODE U KOMŠILUKU: KAKO IZGLEDA POLITIČKI PRITISAK NA LOKALU

    KADA SE IZBORI VODE U KOMŠILUKU: KAKO IZGLEDA POLITIČKI PRITISAK NA LOKALU

    Do izbora u nekoliko lokalnih samouprava ostalo je nešto više od dve nedelje. Liste su potvrđene, kampanja je u punom jeku, a kako se približava dan glasanja sve su vidljiviji i različiti oblici pritiska na birače.

    Od intenzivnih poseta državnih funkcionera i najava infrastrukturnih radova, do ubrzanog asfaltiranja ulica, donacija i poklona – izborna kampanja na lokalu često se ne vodi samo kroz političke poruke, već i kroz konkretne pogodnosti.

    Kampanja za lokalne izbore često se odvija i kroz razgovore u komšiluku, na radnom mestu ili preko ljudi koji imaju uticaj u lokalnoj zajednici. Tako, u mestima gde se većina ljudi poznaje, političko opredeljenje retko ostaje potpuno privatna stvar.

    U takvom okruženju politička kampanja često izlazi iz javnog prostora i ulazi u privatni život.

    Upravo zbog toga politički pritisak, kada postoji, retko izgleda kao otvorena pretnja. Mnogo češće dolazi kroz svakodnevne odnose i neformalne razgovore.

    Popisivanje „sigurnih“ glasova

    Jedan od najčešćih primera su posete aktivista biračima. U opštinama gotovo svaka kampanja ima mrežu ljudi koji obilaze teren i razgovaraju sa građanima. Takvi razgovori često počinju sasvim neformalno, pitanjem da li će neko izaći na izbore i šta misli o lokalnim problemima.

    Međutim, neretko se završe očekivanjem jasnog odgovora o političkoj podršci.

    U nekim slučajevima traži se i dodatna „pomoć“ – obezbeđivanje još nekoliko glasova među članovima porodice ili prijateljima. Na taj način nastaju takozvane liste „sigurnih glasova“, evidencije ljudi za koje se veruje da će podržati određenu političku opciju.

    Formalno gledano, glasanje je tajno i niko ne može znati za koga je neko glasao, niti za koga planira da glasa. Ipak, na lokalu takve evidencije mogu stvoriti osećaj da se političko opredeljenje prati i beleži.

    Pritisak kroz posao

    Drugi prostor u kojem se politički uticaj često pojavljuje jeste radno mesto. U mnogim opštinama javna preduzeća, škole, vrtići i zdravstvene ustanove predstavljaju najveće poslodavce, a poslovi se neretko dobijaju „preko veze“, odnosno uz podršku političkih struktura.

    Zbog toga politička kampanja neretko ulazi i u radni kolektiv.

    Tako se često može čuti da se u kolektivu pojavi informacija o političkom skupu ili stranačkom događaju. Zaposlenima se kaže da bi bilo dobro da prisustvuju ili pomognu u organizaciji. Često niko ne izgovara da je to obaveza, ali se podrazumeva da se očekuje određeni nivo podrške i odlazak na događaj. To je u današnjoj politici postala praksa za većinu događaja vladajuće koalicije.

    U takvim situacijama zaposleni mogu steći utisak da odbijanje nije poželjno, čak i kada formalno ne postoji nikakav pritisak, pa tako čak i oni koji ne podržavaju određenu stranku, pristaju da podrže skup, strahujući za radno mesto.

    U praksi se dešavalo da ljudi, nakon što odbiju da učestvuju u stranačkim aktivnostima, ostanu bez posla ili im radni status postane nesiguran.

    Veliku ulogu u lokalnim kampanjama često imaju i ljudi koji imaju autoritet u zajednici – predsednici mesnih zajednica, lokalni preduzetnici ili dugogodišnji partijski aktivisti. Pošto se radi o osobama koje već imaju razvijene društvene veze, njihov uticaj može biti značajan.

    Razgovori koji počnu kao prijateljski ili komšijski ponekad se pretvore u političko ubeđivanje ili očekivanje podrške. U manjim sredinama, gde se društveni odnosi prepliću, takvi razgovori mogu imati veću težinu nego formalne kampanje.

    Kada lokalni resursi postanu politička valuta

    Posebno osetljivo pitanje odnosi se na raspodelu lokalnih resursa. U opštinama sa slabijim ekonomskim mogućnostima pristup privremenim poslovima, socijalnim programima ili infrastrukturnim projektima može imati značajan uticaj na političko raspoloženje građana.

    Kada se u javnosti stvori utisak da politička podrška može pomoći u rešavanju određenih problema, bilo da je reč o poslu, komunalnim radovima ili administrativnim pitanjima, nastaje odnos koji analitičari često nazivaju klijentelizmom.

    U takvom sistemu politička lojalnost postaje način da se obezbedi pristup određenim resursima.

    Hijerarhija terenskih struktura

    Političke kampanje često su organizovane kroz jasno definisanu terensku strukturu. Na vrhu se nalaze opštinski koordinatori, ispod njih su mesni koordinatori, a na terenu aktivisti koji imaju direktan kontakt sa biračima.

    Na taj način omogućava se efikasna organizacija kampanje, ali se istovremeno može stvoriti i mehanizam političke kontrole.

    Svaki nivo strukture često dobija zadatak da prati određeni broj birača, procenjuje njihovo raspoloženje i obezbedi izlaznost na dan izbora. U praksi to može dovesti do situacije u kojoj aktivisti preuzimaju odgovornost za „kvotu“ glasova koju treba da obezbede.

    U manjim sredinama, gde su društvene veze guste i višestruke, ovakva struktura može proizvesti dodatni pritisak na glasače.

    Kada kampanja postane pritisak

    Na sam dan izbora mobilizacija birača često se dodatno intenzivira. Aktivisti kontaktiraju ljude sa svojih lista, proveravaju da li su izašli na glasanje i podsećaju ih da je važno da to učine.

    Iako u većini slučajeva takav kontakt ostaje na nivou podsećanja, kod pojedinih birača on može stvoriti osećaj da se prati njihovo ponašanje na izborni dan.

    Političke stranke imaju pravo da vode kampanju i razgovaraju sa biračima. Sve je to deo regularnih predizbornih aktivnosti i demokratskog procesa. Međutim, problem nastaje kada politička aktivnost pređe granicu i počne da se pretvara u pritiske, ucene ili pokušaje kontrole glasanja.

    Šta ako doživite pritisak?

    Dokumentovanje nepravilnosti predstavlja ključni korak u zaštiti izbornog procesa. Građani koji smatraju da su izloženi političkom pritisku mogu pomoći u rasvetljavanju takvih praksi ukoliko informacije budu precizno zabeležene.

    Važno je sačuvati datum i mesto događaja, opis situacije i okolnosti, poruke, mejlove ili druge tragove komunikacije, kao i svedočenja drugih osoba koje su bile prisutne.

    Kada je o lokalnim izborima reč, prigovori i prijave mogu se podneti lokalnoj izbornoj komisiji. U slučajevima zloupotrebe javnih resursa ili nepravilnosti u finansiranju kampanje nadležna je Agencija za sprečavanje korupcije, dok se u slučaju krivičnih dela prijave podnose Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu.

    Prijave se mogu podneti i organizacijama koje prate izborni proces, poput organizacije CRTA. Prigovor ili prijava treba da sadrže naziv i adresu institucije kojoj se građanin obraća, datum i vreme podnošenja, lične podatke podnosioca, osnov prigovora, detaljan opis situacije i eventualne dokaze. Prigovor ili prijava moraju biti potpisani.

    Detaljna dokumentacija omogućava institucijama i organizacijama koje prate izbore da bolje procene ozbiljnost situacije, a zatim i reaguju.

    Takođe, predizborne nepravilnosti možete i potpuno anonimno prijaviti na našem sajtu putem ankete kreirane uz pomoć CryptPad formulara, odnosno alata uz pomoć kojeg garantujemo da je sadržaj koji unosite u potpunosti zaštićen i anoniman.

    Piše: K.S.

  • ŠTA JE TO „FUNKCIONERSKA KAMPANJA”

    ŠTA JE TO „FUNKCIONERSKA KAMPANJA”

    U Smederevskoj Palanci smo prethodnih nedelja mogli da vidimo dve ministarke, jednog
    državnog sekretara i jedan mobilni mamograf. Asfaltiraju se ulice, intenzivno se organizuju
    vanredni preventivni pregledi po selima, osnivaju se novi lokalni mediji… Osim toga, u
    Palanci je održano i jedno „druženje“ palanačkih penzionera, koje su, kako je navedeno,
    zajednički organizovali „Opština, PIO fond i Poštanska štedionica“.


    Optimistični posmatrač neupućen u lokalne prilike bi mogao da pomisli da je reč o
    redovnim aktivnostima – što se kao lajtmotiv provlači kroz izveštaje u malopre pomenutim
    lokalnim medijima – ali ako u obzir uzmemo i činjenicu da se u Palanci 29. marta
    održavaju lokalni izbori, svi ovi događaji poprimaju obrise kampanje.

    Šta je zapravo „funkcionerska kampanja“?

    U publikaciji „Uporedna analiza funkcionerskih kampanja u pojedinim zemljama Zapadnog
    Balkana i Evropske unije“     koja je dostupna na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije
    Republike Srbije     , (ranije Agencija za borbu protiv korupcije) postoje dve definicije ovog
    pojma, koje prenosimo u nastavku:


    „Pojmom „funkcionerska kampanja” u širem smislu obuhvaćene su sve aktivnosti
    jednog državnog organa na osnovu odluke ili saglasnosti funkcionera koji vodi taj državni
    organ, usmerene na postizanje boljeg položaja i boljih izbornih rezultata neke političke
    stranke:

    • finansiranje neke političke partije iz sredstava državnog budžeta, van onih
      sredstava koja su budžetom opredeljena za finansiranje političkih aktivnosti
      političkih subjekata,
    • davanje prostorija državnog organa na korišćenje političkoj stranci za predizborne
      skupove,
    • distribucija propagandnog materijala političkog subjekta u državnom organu,
    • plaćeno reklamiranje državnog organa u toku izborne kampanje koje na bilo koji
      način može favorizovati političke subjekte ili njihove predstavnike u toku
      predizborne kampanje,
    • korišćenje službenih vozila u predizbornoj kampanji,
    • socijalna davanja, otpisi dugova pravnim i fizičkim licima.

    Pojam „funkcionerska kampanja” u užem smislu podrazumeva aktivnosti javnih
    funkcionera u predizbornom periodu, koje se prikazuju kao njihov „redovan rad”, a
    suštinski su deo političke promocije. Mediji o ovim aktivnostima izveštavaju u
    informativnom programu, van blokova koji se odnose na predstavljanje stranaka. Na taj
    način partije sa kojima birači identifikuju funkcionere dobijaju dodatnu promociju i u
    kvantitativnom i kvalitativnom smislu – izveštaji o „funkcionerskoj kampanji” se plasiraju u
    kontekstu „objektivnog izveštavanja”, a gledanost informativnog programa je daleko veća
    nego gledanost predizbornih promotivnih blokova (reklama). Ovaj oblik izborne
    propagande nije obuhvaćen propisima koji uređuju pristup učesnika izbora medijima (npr.
    ravnomerno predstavljanje izbornih lista). Pošto zakonski nema tretman predizborne
    propagande, pojavljivanje državno-stranačkih lidera u informativnom programu ne ulazi ni
    u prikaz troškova izborne kampanje, niti podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih
    subjekata.     U demokratskim državama Evrope, kao i u razvijenim demokratijama u svetu
    „funkcionerska kampanja” je nedozvoljeni i zakonskim propisima zabranjen vid
    predizborne kampanje.    “

    Kojim zakonima se u Srbiji reguliše „funkcionerska
    kampanja“?

    Kako se navodi u gorenavedenom tekstu, funkcionerska kampanja je kod nas regulisana
    Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.
    U skladu sa odredbama čl. 12. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, zabranjeno je
    finansiranje političkog subjekta, pored ostalih, od: javnih ustanova, javnih preduzeća,
    privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i
    preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja;
    osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
    Takođe je zabranjeno finansiranje političkog subjekta od strane pravnog ili fizičkog lica koje
    vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije,
    autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni
    osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka
    ugovornog odnosa.
    Istovremeno, „funkcionerska kampanja” u Republici Srbiji stavljena je pod udar Zakona o
    Agenciji za borbu protiv korupcije. Odredbama čl. 29. ovog zakona propisano je, pored
    ostalog, da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i
    susrete koje ima u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka, odnosno političkih
    subjekata. Izuzetno, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične
    bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili
    odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.
    Prema još jednoj odredbi, funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči
    sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav
    političke stranke    , odnosno političkog subjekta, s tim što se ta obaveza ne odnosi na
    funkcionere izabrane neposredno od građana.

    U redu, to kaže zakon, a šta smo videli u praksi?

    U prvom video prilogu, kratkoj izjavi Sare Pavkov, ministarke za zaštitu životne sredine
    koja je objavljena na Instagram stranici „Palanačkih vesti“, ministarka obraćanje završava
    rečenicom „Brzo se vraćamo u Smederevsku Palanku da pokažemo da životna sredina
    jeste u dobrom smeru ovde u ovoj opštini i da sprovodimo politiku predsednika Aleksandra
    Vučića.“

    Nekoliko dana nakon ministarke Pavkov, u Palanci se pojavila i ministarka privrede
    Adrijana Mesarović, koja je takođe dala kratku izjavu, objavljenu u video formatu na
    Instagram stranici „Palanačkih vesti“.

    Ministarka Mesarović govori o poseti i sastancima sa lokalnim privrednicima, najavljuje
    otvaranje novih radnih mesta u Palanci, u prilogu govori o podršci privrednicima i kako
    „želimo da čujemo šta su njihovi izazovi“, a obraćanje završava sledećim rečima:
    „Srpska napredna stranka i sprovodi politiku koja je narodna politika, koja je bliska svakom
    građaninu, svakom privredniku i na taj način želimo da im svakodnevno budemo još bliži i
    da im pružimo još veću podršku. Uverena sam da ćemo na predstojećim izborima dobiti
    apsolutnu podršku naših građana u Smederevskoj Palanci, imajući u vidu da jedino politika
    koju predstavlja naš predsednik Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka na čelu sa
    Milošem Vučevićem obezbeđuje kontinuitet u rastu, veće plate i penzije, nove bolnice,
    nove škole, nove auto-puteve i sve ono što čini život građanima Srbije i naše
    Smederevske Palanke boljim i kvalitetnijim.“

    https://www.instagram.com/reel/DVJPOJDCBPZ

    Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek već u prvoj rečenici kaže da „po
    nalogu predsednika republike i ministra zdravlja“ obilazi zdravstvene ustanove širom
    Srbije, iako nije jasno kako je predsednik nadležan da izdaje takve naloge. Đerlek
    najavljuje rekonstrukciju nekoliko odeljenja u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“, i on za razliku
    od ministarki ne pominje Srpsku naprednu stranku, ali više puta ističe da je inicijativa za
    poboljšanje uslova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije stigla od predsednika
    Aleksandra Vučića.

    https://www.instagram.com/reel/DVJble8CAwm

    Direktor PIO fonda Relja Ognjenović se u video-prilogu objavljenom na, kako sam navodi,
    svom ličnom Instagram profilu (koji koristi i u svrhe komunikacije aktivnosti PIO fonda,
    ali i za komuniciranje stranačkih aktivnosti SNS) zahvaljuje penzionerima i na tome što su
    „prepoznali sve napade na našu državu, stali odlučno uz svoju državu“ i kako kaže: „Niste
    dozvolili da nam bilo ko našu državu urušava“.
    Ognjenović kaže da je „iza nas teška godina“ aludirajući na talas studentskih protesta i
    građanske neposlušnosti čime pritisak javnosti na vlast poistovećuje sa napadom na
    državu, što je čest motiv diskursa u provladinim medijima.
    Podsetimo, Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje je javna institucija koja se
    finansira iz doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali i direktno iz republičkog
    budžeta – a republički budžet se finansira iz poreza i akciza, dakle novcem svih građana
    Republike Srbije.

    Kako CRTA navodi, tokom prvih šest dana marta, Smederevska Palanka spada u opštine koje je posetilo najviše funkcionera, pored Lučana, Majdanpeka i Sevojna.

    Lokalni izbori u Smederevskoj Palanci su raspisani za 29. mart 2026. godine, a u trenutku
    zaključivanja ovog teksta, proglašena je samo jedna lista – lista koalicije okupljene oko
    Srpske napredne stranke.
    Kampanja se nastavlja: aktivisti su na terenu, šuška se o kupovini glasova, ulice se
    asfaltiraju, o čemu javnost obaveštava lično predsednik opštine (inače prvi na listi
    vladajuće koalicije) dok novoformirani mediji opravdavaju svoje postojanje video prilozima
    na društvenim mrežama.

    Predizborna atmosfera, reklo bi se, redovna. Da parafraziramo Majakovskog – a vi,
    građani, ćutite?

  • POSTUPANJE SA VIŠEGODIŠNJIM DRVEĆEM PRILIKOM IZVOĐENJA JAVNIH RADOVA – PRAVDA ZA DRVEĆE U ULICI PRVOG SRPSKOG USTANKA

    POSTUPANJE SA VIŠEGODIŠNJIM DRVEĆEM PRILIKOM IZVOĐENJA JAVNIH RADOVA – PRAVDA ZA DRVEĆE U ULICI PRVOG SRPSKOG USTANKA

    Uvod: Dana 18. 11. 2025. godine u ulici Prvog srpskog ustanka prilikom izvođenja infrastrukturnih radova posečen je stari drvored. U ovom tekstu istraživaćemo sa naučne strane bolje načine ophođenja sa višedecenijskim gradskim zelenilom kao vrednim delom gradske ekološke baštine, analizirajući posledice i upoznavajući se sa benefitima gradskog zelenila.

    Fotografije: Očistimo Koloniju

    Opštinski funkcioner izjavio je da su posečena drva bila trula, stara, da su uništavala sam trotoar i da će biti posađeno više novih, kao odgovor na kritiku za sam akt. Izlaskom na teren svaki građanin može zaključiti da je to bio slučaj samo za nekolicinu posečenih stabala jednostavnom organoleptičkom procenom panjeva (procena pomoću čula vida, mirisa, dodira…).

    Odgovornost svake lokalne samouprave jeste da štiti, održava, prilagodi prostor i spreči od propadanja bilo koje vrste gradskog zelenila, a pogotovo ona stabla koja su stara, uspostavljena i predstavljaju vredan deo ekološke baštine. Tako nalažu propisi Republike Srbije, a i usklađivanje sa klasterom 4, poglavljem 27 o životnoj sredini Evropske unije koji se Srbija obavezala da ispoštuje (izvor: mei.gov.rs).

    Sada kada smo utvrdili problem, možemo preći na nauku! Ako se pitate zašto treba da se brinemo o starijem drveću koje je posečeno, iako su rekli da će biti posađeno „novo“ – evo par logičnih, naučnih činjenica.

    Smanjivanje temperature tokom letnjih meseci

    Posmatrajući lokacije bez drveća i lokacije sa većim drvenim krošnjama (starijim drvećem), dokazano je da prosečna razlika u temperaturi vazduha tokom leta između delova sa puno krošnje i bez krošnje iznosi oko 2,57 °C, što ukazuje na to da drveće značajno hladi ambijent pored trotoara kroz senku i evapotranspiraciju (Scientific Reports, 2024).

    Na osnovu uvida u dokumenta saznali smo da je za grad poručeno 60 sadnica javor mleča po ukupnoj ceni od 3 000 000 dinara. Bez obzira na izbor same vrste, činjenično stanje je da će drveće biti mlado, jedva ukorenjeno i osetljivo na abiotski stres što može eventualno dovesti do umiranja. Logično, ovakva stabla zbog svoje veličine neće spuštati temperaturu narednih 25-30 godina uz to da takođe neće vršiti nijednu od sledećih funkcija.

    Video: Očistimo Koloniju

    • Smanjivanje buke i prašine

    Pored toga što drveće smanjuje temperaturu, ono takođe smanjuje buku i prašinu koja dolazi od vozila i okoline. Naime, starije drveće ima veću površinu stabla i krošnje što omogućava bolju apsorpciju i smanjenje zvučnih talasa, odnosno buke što kreira mirniju atmosferu u samim rezidencijalnim objektima u neposrednoj blizini. Što se prašine tiče, starije drveće isto ima veću ukupnu površinu listova zbog veće krošnje, što omogućava prašini od vozila koja sadrži teške metale poput olova, PM čestica i raznih drugih jedinjena da se zadrže na površini lista. Ovo smanjuje šansu da ta ista jedinjena dospeju u ljudski organizam, a i manje moramo da čistimo prozore! Mlado drveće isto podbacuje u ovoj kategoriji.

    • Apsorpcija viška vode i sprečavanje erozije

    Kada se suočavamo sa dosta padavina, starije drveće ima velik kapacitet zadržavanja vode u svojim strukturama, tako što kroz koren dovodi vodu iz okoline ka višim delovima. Šume na ovaj način sprečavaju poplave, a i gradsko drveće ima sličan uticaj, ali svakako znatno manji. Mlado drveće isto ima ovu funkciju, ali uz zanemariv kapacitet. Starije drveće uz sve ovo sprečava i eroziju tako što robusni koren drži zemlju oko sebe i ne dozvoljava da se stvore klizišta i nestabilni tereni. Mlado drveće ima plitak, nerazvijen korenov sistem i ne vrši ovu funkciju.

    • Podržavanje biodiverziteta

    Velike krošnje starijeg drveća pružaju sklonište za ptice, manje životinje i insekte što direktno poboljšava biodiverzitet.

    • Zdravstveni i estetski aspekt

    Estetski starije drveće poboljšava okolinu, čini je prijatnijom i poželjnijom za boravak. Samo drveće ima umirujući efekat što ga čini poželjnim za starije ljude.

    Kako se sa drvećem postupa u drugim državama?

    U državama EU postoje kompleksne procedure za zaštitu zelenila, što zahteva obimnu procenu od strane arborista o zdravlju i starosti drveća, gde se zahteva da prilikom rada korenov sistem i samo drvo bude zaštićeno od bilo kakvog oštećenja jer je vrednost istog prepoznata. U Japanu postoje mašine za relokaciju višedecenijskih stabala. Za samu seču drveta potreban je naučno opravdan razlog.

    Za kraj ostaje pitanje: Ako je naša lokalna samouprava bez dijaloga sa zajednicom posekla svo ono drveće, da li je spremna isto uraditi sa stogodišnjim stablima u ulici Mike Golubovića kod Maxi-ja? Šta možemo da očekujemo prilikom najavljene milionske rekonstrukcije Glavaševog parka? Mi kao građani imamo dužnost da alarmirajući sve nadležne organe ispratimo ovaj proces u celosti.

  • RADOVI U CENTRU SMEDEREVSKE PALANKE:MODERNIZACIJA PO CENU OPSTANKA MALIH RADNJI?

    RADOVI U CENTRU SMEDEREVSKE PALANKE:MODERNIZACIJA PO CENU OPSTANKA MALIH RADNJI?

    Poslušajte audio verziju članka, vreme trajanja 4 minuta i 4 sekunde

    U Smederevskoj Palanci u toku je rekonstrukcija Ulice Prvog srpskog ustanka, jedne od najprometnijih ulica u centru grada, u kojoj posluje veliki broj malih trgovinskih i uslužnih radnji. Iako gotovo niko od vlasnika lokala ne osporava značaj infrastrukturnih radova, problem koji se ovih dana nameće jeste – trenutak u kojem su započeti i način na koji se izvode.

    Radovi su počeli 13. novembra, u jeku zimske sezone, praznika i povećane potražnje, naročito za apoteke, prodavnice odeće i poklona. Prema svedočenjima više vlasnika radnji, promet im je u tom periodu pao između 40 i čak 70 odsto, dok neki navode da su primorani da robu namenjenu praznicima vrate dobavljačima jer kupci jednostavno ne mogu da dođu do njihovih lokala.

    „Niko nije protiv radova, ali postoji vreme i način kako se oni izvode. Ovo je udarna sezona za nas. Ljudi ne mogu da priđu radnjama, gaze preko paleta koje nisu bezbedne, stariji i osobe sa kolicima jedva prolaze. Bilo je i padova ispred više lokala“, kaže jedan od vlasnika radnje u ovoj ulici aktivistima organizacije Očistimo Koloniju.

    Poseban problem predstavlja prilaz objektima. Umesto bezbednih i stabilnih pešačkih koridora, postavljene su improvizovane palete preko blata, koje, kako tvrde trgovci, ne mogu da izdrže veću težinu. Neki su samoinicijativno postavljali tepihe i daske kako bi mušterije uopšte mogle da uđu u radnje.

    Iz jedne apoteke navode da njihovi korisnici, uglavnom stariji građani, često ostavljaju kolica na udaljenosti i peške se, uz veliki napor i rizik, probijaju do ulaza. „Ovo nije bezbedno rešenje i ne odgovara realnim potrebama ljudi koji ovde žive“, poručuju.

    Prema planu izvođača, radovi u ovom delu ulice trajaće do marta, za koji se trenutno predpostavlja da će biti izborni mesec na lokalu, dok je rekonstrukcija Ulice 10. oktobra planirana za period od marta do jula. Ukupno trajanje projekta predviđeno je na osam meseci.

    Trgovci ističu da sa njima nije obavljen nikakav razgovor o dinamici radova, niti su pitani u kom delu godine bi im izvođenje bilo najmanje štetno po poslovanje. „Da su radovi počeli tokom leta, kada su ljudi na godišnjim odmorima i kada je promet prirodno manji, šteta bi bila neuporedivo manja. Ovako nam je praktično uništena polovina godine“, kaže jedan sagovornik.

    Pojedini vlasnici radnji već razmišljaju o obraćanju opštini sa zahtevom za umanjenje lokalnih nameta, poput eko-takse, dok ističu da bi država trebalo da reaguje kroz poreska rasterećenja. U suprotnom, upozoravaju, pojedine ekspoziture i radnje mogle bi biti zatvorene jer se poslovanje više ne isplati.

    Sa druge strane, iz lokalne samouprave navode da je reč o najvećem infrastrukturnom projektu u ovoj godini, vrednom oko 100 miliona dinara, koji će doneti „potpuno novi, savremeni i bezbedniji izgled centra grada“. Projekat obuhvata rekonstrukciju kolovoza i pešačkih zona, zamenu vodovodne i kanalizacione mreže, elektroinstalacija, javne rasvete, kao i postavljanje novog urbanog mobilijara i sadnju zelenila. Sredstva su obezbeđena kroz konkurs LIID, uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

    Međutim, pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se modernizacija grada mora sprovoditi nauštrb malih preduzetnika i svakodnevnog života građana, bez dijaloga i prilagođavanja realnim uslovima na terenu.

    Kako poručuju vlasnici lokala – problem nisu radovi, već odluke koje se donose bez onih koji u tim ulicama rade i žive. U gradu u kojem se sve češće govori o razvoju i investicijama, izgleda da je dijalog sa lokalnom zajednicom i dalje najslabija karika.

    Piše M.M.

  • Osnove urbanizma i druge propuštene lekcije

    Osnove urbanizma i druge propuštene lekcije

    Kolumnu piše tim Očistimo Koloniju

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 9 minuta 46 sekundi

    Da truli zadah propadanja* obeležava i naše dane, u političkom i moralnom smislu, poznato je svakom ko želi da vidi i oseti. Pored trulog zadaha loših đaka na pozicijama moći, (još) je nešto trulo u državi Srbiji, pogotovo opštini palanačkoj.

    Sigurno ste primetili zadah koji se širi sa deponije na samom ulazu u grad sa mladenovačkog puta, u Glavaševoj ulici. Na deponiji se mogu naći, ruku pod ruku ― i salon nameštaja, i bela tehnika, i pogrebna oprema. Da li je deponija sanitarna? Da li je predviđena urbanističkim planom ili nekim drugim planom prostornog planiranja? Šta možemo da uradimo kako bismo postojeće stanje poboljšali? Hajde da odgovore saznamo tako što ćemo videti kako bi jedna sanitarna, zakonom predviđena, deponija trebalo da izgleda.

    Fotografije: Očistimo Koloniju

    Deponija u centru grada, urbanistički opravdana?

    Osnovno načelo urbanističkog planiranja je podređenost potrebama čoveka i zajednice. Dakle, imati deponiju koja je svima nadohvat ruke, možda naizgled deluje kao dobra ideja. Međutim, ona to svakako nije. 

    Zakonom je propisano da prostor na kom se nalazi deponija i propratna infrastruktura (da, čak i to treba da postoji!) moraju se nalaziti najmanje 500 metara od prvih kuća i naselja. Naša deponija se nalazi zabrinjavajuće blizu prvih naseljenih kuća. U pitanju je razdaljina malo veća od 100 metara.

    Sledeće što bi deponija trebalo da ima jeste žičana ograda u visini od najmanje 2 metra sa kontrolom ulaza. Time se sprečava nedozvoljen upad kako ljudima tako i životinjama. Naša deponija ne poseduje ogradu.

    Sllika ekrana, Google mape, udaljenost od reke Kubršnice 260 metara.

    O kontroli pristupa ne treba ni govoriti. Doduše, ispunjava jedan kriterijum, a to je zelenilo. Drveće, koje je zasađeno mnogo pre postojana deponije, i rastinje ima funkciju da okruži ogradu i spreči širenje štetne prašine, zagađenja. Ali i da ulepša deponiju. Tako piše u Uredbi o odlaganju otpada na deponije.

    Na pomenutom ulazu mora postojati tabla na kojoj su jasno istaknute neke od sledećih informacija: naziv deponije, ime operatera deponije, klasa deponije, adrese preduzeća koja odlažu otpad, radno vreme, vrste otpada čije je odlaganje dozvoljeno i vrste otpada čije odlaganje nije dozvoljeno. Naravno, ni toga kod nas nema. Ali, jednu stvar možemo uraditi i bila bi zaista šteta to ne učiniti. A to je da damo ime našoj rugobici! Autor ovog teksta predlaže Zavučena!

    Kako se uopšte određuje lokacija na koju će se deponovati otpad? Postoji nešto što se zove planiranje, misaona imenica za gradske oce. Da bi nešto moglo da se isplanira, moramo imati visokoobrazovani kadar. Ti ljudi moraju imati sposobnosti da utvrde, na primer, svojstva terena, kapacitet i vremenski period rada deponije, vrstu otpada koja se prihvata, način pohranjivanja i tretmane. Jako je važno zaštititi prirodu, obezbediti drenažne sisteme za otpadne vode, smanjiti emisiju štetnih gasova. Dakle, zagađenje svake vrste se mora sprečiti ili svesti na minimum! A naša Zavučena se nalazi na svega 250 metara od plavne Kubršnice, na višoj nadmorskoj visini. Ne treba zaboraviti ni Ivački potok udaljen svega 350 metara.Spomenuli smo propratnu infrastrukturu. Nju bismo mogli da zamislimo kao i svako drugo industijsko, uređeno postrojenje.

    Fotografija: Očistimo Koloniju, zemljani zid koji sakriva divlju deponiju.

    To je jedna fabrika u kojoj se otpad na različite načine kontroliše, odvaja i tretira. Materijali koji se mogu ponovo upotrebiti vraćaju se u lanac proizvodnje ― to zovemo reciklažom. Zašto baciti nešto što može ponovo da se iskoristi?

    Verujem da biste vi isto uradili kod kuće. Otpad koji je izgubio svoju funkciju treba pripremiti za trajno odlaganje. S tim da deponija ne sme prihvatiti materijal za koji nema mogućnost bezbednog odlaganja. Iz tog razloga postoje klase, odnosno različite vrste deponija.

    Bitno je napomenuti i odgovornost i angažovanost građana. Proces razvrstavanja otpada može i mora da se otpočne u našim domaćinstvima. Svako od nas mora steći naviku, kada se budu dogodile nužne sistemske promene, da odvaja i razvrstava sopstveni otpad. Iako je teško prihvatiti, to je naša odgovornost kao zagađivača da smanjimo štetan uticaj na planetu.

    Ovakve mere su neophodne kako bi deponija planski rasla i imala duži vek trajanja. Ono što smo primetili kod Zavučene jeste da se u poslednje dve godine uvećala za čak četrdeset puta! Od jedne omanje gomile smeća, ona je prerasla u ozbiljnu masu otpada zatrpavanog zemljom. Ovaj tip zatrpavanja zemljom i šutom se zove lendfil (eng. landfill). Važno je to napomenuti jer u zemlji ostaju tragovi. Pogotovo tragovi teške mašinerije koja, kako izvori navode, svedoči o umešanosti privrednika i institucija koji poseduju ovakve mašine, ali nemaju ni planove, ni dozvole za takve radove. Kako naše reči, a i reči svedoka, ne bi bile samo mrtvo slovo na papiru pogledaj kao dokaz sledeći video.

    Takođe, obratili smo se nadležnoj instituciji, Javnom komunalnom preduzeću, upitima za informacije od javnog značaja. Navedenom preduzeću je data na upravljanje parcela na kojoj se deponija nalazi. Nažalost, odgovore nismo dobili do trenutka pisanja ovog teksta. Iz tog razloga smo se žalili Povereniku za informacije od javnog značaja.

    Prljavo đubre na ulazu grada, novac u rukama**

    Ako uzmete da prelistate planska dokumenta poput Prostorni plan opštine Smederevska Palanka ili Plan generalne regulacije, šta ćete saznati?U njima je upravljanje otpadom regulisano na regionalnom nivou. Preporučuje se saradnja više opština i formiranje jedne regionalne deponije. Na nju bi svoj otpad isporučivalo čak pet opština: Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Velika Plana i Smederevska Palanka. Kako bi to tačno funkcionisalo? Ne znamo. Zvanični dokument koji bi to objasnio, takozvani Regionalni plan upravljanja otpadom još uvek nije napisan. 

    Fotografija: građani, 2023.

    Dakle, imamo plan koji još uvek nije razrađen ni na nivou teorije. S druge strane, imamo našu Zavučenu koja raste nekontrolisano poput nekakvog pubertetlije i potencijalno ugrožava javno zdravlje. Razne vrste tečnosti koje nastaju pri raspadu otpada mogu zagaditi vodotokove i zemljište. Kako bi se takvi propusti sprečili, na uređenim deponijama se dno obezbeđuje debelim slojevima nepropusnog materijala, prirodnog ili veštačkog. 

    Gasovi koji nastaju mogu da se zapale i izazovu požare. Koliko su takvi požari strašni možete videti u filmu Flašaroši. Domaći dokumentarac o deponiji u Vinči, koja je svrstana na listu pedeset najvećih nesanitarnih deponija na svetu. Dim koji se širi od takvog požara je izuzetno štetan i kancerogen. Dokaz su Bor, Smederevo, Beograd…

    Naši stari su verovali da pričom možemo da prizovemo zlo i nesreću, pa nećemo ići u detalje. Jasno je da su moguće posledice opasne, velike i dugotrajne.

    Naša grupa je preduzela određene mere poput prijave komunalnoj inspekciji. Zakon nas štiti i daje nam pravo da tražimo hitno obustavljanje odlaganja otpada na našu Zavučenu. U pitanju je Zakon o obligacionim odnosima, pogotovo član 156. koji omogućava podnošenje zahteva nadležnom sudu da se ukloni izvor opasnosti. Nije potrebno da se dogodi nesreća kako bi nadležni reagovali. Toga nam je već svima preko glave. 

    Kako bismo takav scenario izbegli pozivamo vas da nam pomognete u formiranju tužbe. U slučaju da posedujete bilo kakve informacije ili dokaze o tome ko ovde odlaže otpad od 2022. godine molimo vas da nam prosledite na sledeći mejl ocistimokoloniju@proton.me.

    Možete se uključiti i na druge načine. Progovorite o nepravdi. Počistite svoju ulicu sa komšijama. Ako znate za još neku nesanitarnu deponiju, prijavite nam putem sledećeg linka. Prijavite se da pišete tekstove na našem portalu ili pomognete na koji god način možete. Nemojmo više dozvoljavati da se javni interes gazi, a društvena svojina uništava. Mnogi su zavučeni u razne rupe, znate vi koje. Dokle će u njima ostati?

    * Stih iz pesme Vladislava Petkovića Disa Naši dani

    ** Stih iz pesme rok grupe Ekatarina Velika – Novac u rukama

  • Mural, humanost i igra: ‘EKO MALCI’ oživeli Koloniju

    Mural, humanost i igra: ‘EKO MALCI’ oživeli Koloniju

    Piše Jovana Gajić

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 2 minuta 46 sekundi

    Naselje Kolonija u Smederevskoj Palanci ponovo je oživelo duh zajedništva — punih 30 godina nakon poslednje veće društvene aktivnosti.

    Dvodnevni festival „EKO MALCI“, održan 11. i 12. oktobra 2025. godine, realizovan je uz pomoć projekta „Menjamo zajedno“. Uspešno je okupio komšije svih generacija, spajajući ekološku svest, humanitarnu misiju i kulturnu tradiciju.

    Festival je pokrenut upravo u naselju koje su davne 1995. godine posetili glumci iz serije „Srećni ljudi“ — Neca, Sima i Vukašin Golubović. Taj događaj ostavio je snažan trag na tadašnju decu, koja su odlučila da tri decenije kasnije naprave prvi korak ka buđenju svog kraja i pokrenu talas pozitivnih promena kroz igru, umetnost i učenje.

    Fotografija: Milica Matović

    Manifestacija je započela zajedničkom akcijom čišćenja ulice u kojoj se festival održavao. Komšije su se spontano okupile, a pridružile su se i radnice iz lokalnih objekata, pokazujući koliko je snažna kolektivna volja kada se ljudi okupe oko zajedničkog cilja.

    Centralni događaj festivala bilo je oslikavanje murala na stanici pored dečijeg igrališta. Naselje je dobilo novu, svetlu vizuelnu tačku sa snažnom porukom:
    „Svako je važan da bi svet bio snažan.“
    Skicu murala kreirala je beogradska umetnica Jelena Bokić.

    Fotografija: Milica Matović

    U okviru festivala održan je i humanitarni bazar, na kojem je prikupljeno 77.400 dinara za lečenje malog komšije Minje. Na tezge su stigli brojni donirani proizvodi — od nakita i heklanih komada, do cveća, hrane i slatkiša. Posebnu toplinu bazaru dale su žene iz komšiluka, koje su donele razne domaće specijalitete pripremljene baš za ovu priliku.

    Fotografija: Milica Matović

    Pored humanitarnih aktivnosti, festival je ponudio i bogat kulturni i sportski program. Deca i roditelji uživali su u književnom kutku, crtanju kredama po betonu i druženju na otvorenom tokom poslednjih toplih jesenjih dana.

    Organizovan je i bioskop na otvorenom, uz topli čaj, kafu, kokice i ćebad. Prikazan je film „Realna priča“, koji je ljubazno ustupio reditelj Gordan Kičić.

    Kolonija, poznata po fudbalskom klubu Radnik, priredila je i mali fudbalski trening. Najmlađi su imali priliku da uz fudbalere nauče osnovne vežbe i tehnike ovog sporta.

    Fotografija: Milica Matović

    Posle tri decenije apatije, Kolonija je ponovo živnula zahvaljujući deci, umetnosti i humanosti, potvrđujući da se nasleđe i duh zajedništva uvek mogu ponovo probuditi — kada ljudi veruju jedni u druge.

  • Biodiverzitet i ekologija urbanih sredina

    Biodiverzitet i ekologija urbanih sredina

    Poslušajte tekst u audio formatu, vreme trajanja 8 minuta

    U ovom tekstu govoriću o biodiverzitetu i ekologiji urbanih sredina, kao i o dobrim građanskim praksama kojima možemo doprineti cilju zdravije, čistije i odgovornije Smederevske Palanke, Srbije, Evrope i sveta – iz naučnog ugla.


    Život u gradu može biti veoma stresan. U gradu smo na neki način izolovani od prirode, a zbog svakodnevnih obaveza često zaboravljamo i zanemarujemo svoju okolinu. Međutim, to ne mora biti tako. Neću govoriti samo o naučnim činjenicama, već i o tome kako baš vi, malim akcijama, možete menjati naš grad, državu, pa čak i svet. Zajedno možemo približiti prirodu nama i udahnuti život u naš grad!

    Izvor: Canva pro

    Biodiverzitet znači raznolikost života. Njegovim gubitkom narušavaju se brojni ekološki procesi koji su ključni za normalno funkcionisanje ekosistema.
    Ekologija je naučna disciplina i grana biologije koja proučava odnose između žive i nežive prirode, kao i međusobne odnose među živim bićima.
    Ekosistem čine biocenoza i biotop – živi i neživi svet, zajedno sa ljudima.

    Ekosistemi su veoma osetljivi na promene, jer svaka jedinka u sistemu ima svoju ulogu. Mi ljudi, koji smo na vrhu svih ekosistema, imamo obavezu da ih čuvamo i ne remetimo, jer njihovim narušavanjem ugrožavamo sebe i sva ostala živa bića. Ljudska aktivnost je neporecivo uticala na sve ekosisteme.

    Da bismo rešili probleme, moramo shvatiti značaj ekologije i biodiverziteta, sagledati širu sliku iz naučne perspektive i jasno definisati izazove – od infrastrukture i regulative do svesti ljudi.

    Zašto je biodiverzitet bitan za nas?

    Biodiverzitet čine sva živa bića, ali posebno se izdvajaju pčele, leptiri, bumbari, vinske mušice, bakterije, gljive i, naravno, ptice.
    Ekosistem zavisi od svake vrste u njemu, a nestanak jedne vrste može izazvati lančanu reakciju. Međutim, nestanak navedenih vrsta doveo bi do nestanka gotovo celokupnog života na planeti. Čak i pad njihove brojnosti stavlja ogroman pritisak na ceo sistem.

    Na globalnom nivou, brojnost pčela, leptira, bumbara i drugih insekata smanjena je za oko 40%.
    (izvor: IPBES Thematic Assessment of Pollinators, Pollination and Food Production, UN)

    Izvor: Canva pro

    Pčele, leptiri i bumbari su polinatori – organizmi koji oprašuju biljke. Biljke se nalaze na dnu svih lanaca ishrane, što znači da sva ostala živa bića zavise od njih.

    Bez polinatora ne bi bilo plodova ni semena, što bi sprečilo razmnožavanje većine biljaka i razmenu gena. Bez ptica, veverica, srna, miševa i drugih životinja koje raznose seme, ono se ne bi širilo čak ni kada bi ga bilo.
    Iako se neke biljke mogu razmnožavati vegetativno, izostanak polinatora i prenosioca semena doveo bi do izumiranja.

    Bez genetskog diverziteta ne bi bilo prilagođavanja, evolucije, niti otpornosti na viruse, bakterije, patogene i abiotski stres. Vegetativno razmnožene biljke su gotovo klonovi – bez mogućnosti da se adaptiraju, osuđene su na postepeno izumiranje.

    Primer lančane reakcije u ekosistemu

    Divlje šljive hrane divlje svinje i predstavljaju veliki deo njihove letnje ishrane. Ako nestanu divlje šljive, populacija svinja opada. Vukovi, koji se hrane svinjama, ostaju bez plena. Bez vukova dolazi do prenamnožavanja drugih vrsta koje oni kontrolišu, što iscrpljuje preostale resurse i vodi kolapsu ekosistema.

    Iako postoji mogućnost da neke vrste zamene druge, svaki nestanak povećava pritisak na ceo sistem i smanjuje stabilnost ekosistema.

    Izvor: Canva pro

    Direktan uticaj na čovečanstvo

    Poljoprivreda u velikoj meri zavisi od korisnih insekata i mikroorganizama.
    Bez polinatora, ljudi bi morali ručno da oprašuju voćke – što je u industrijskoj proizvodnji nemoguće.

    Neke vrste insekata-predatora (npr. bubamare) smanjuju brojnost štetočina, pa je upotreba insekticida manja.
    Mikroorganizmi, poput bakterija roda Rhizobium, fiksiraju azot u zemljištu i čine ga dostupnim biljkama.
    Micelijum gljiva je povezan sa korenjem biljaka i omogućava razmenu hranljivih materija i komunikaciju između stabala. Šume funkcionišu kao jedna živa mreža.

    Bez ovih organizama, poljoprivreda bi se urušila, a sa njom i čitave ekonomije. Da li to želimo?

    Načini na koje ljudi uništavaju biodiverzitet

    · prekomerna upotreba pesticida

    · zagađenje (CO₂, teški metali, otpad)

    · globalno zagrevanje

    · loše planiranje gradova, infrastrukture i
    arhitekture

    · način života i manjak ekološke svesti

    Izvor: Canva pro

    Specifični problemi

    Industrija, pesticidi i globalno zagrevanje jesu najveći uzročnici nestanka biodiverziteta, ali mi kao pojedinci možemo početi od sebe – od sopstvene terase, ulice i grada.

    Problemi u dizajnu urbanih sredina

    Gradovi u Srbiji često odbijaju prirodu umesto da je integrišu.
    Nedostaje cveća, drveća, vode i zelenih površina. Pčele, leptiri i drugi insekti nemaju gde da se hrane, pa im brojnost opada.

    Kako dizajnirati grad koji je dobar i za ljude i za prirodu?

    Gradovi treba da imaju:

    • više zelenila i parkova
    • drvorede u svim ulicama
    • zelene krovove i terase
    • zelene fasade
    • parkove sa barama
    • autohtone vrste biljaka
    • više biciklističkih staza
    • manje betona i automobila
    • više javnog prevoza
    • sadnju cvetnica i u najmanjim prostorima

    Biljke snižavaju temperaturu, a zeleni gradovi su lepši, tiši, zdraviji i prijatniji.

    Problemi u našem gradu
    (i Srbiji)

    Nedostatak drveća, zelenila, biciklističkih staza i parkova glavni su problemi. Zgrade su sive i bez vegetacije – a baš to možemo promeniti!

    Mnogi gradovi u svetu – Singapur, Amsterdam, gradovi u Nemačkoj i Švedskoj – dokazali su da građani mogu stvoriti zelenu utopiju.

    Izvor: Canva pro

    Kako građani mogu pomoći?

    • Informisati se – što ste čitanjem ovog teksta već uradili.
    • Saditi cvetnice na terasama.
    • Ostavljati tacne sa vodom i kamenčićima za pčele.
    • Saditi cveće i drveće u dvorištima zgrada.
    • Oformiti urbane bašte.
    • Ozelenjavati krovove zgrada i saditi hranu na njima.
    • Saditi lokalne vrste biljaka.
    • Uticati na lokalnu samoupravu da ulaže u zelenilo i edukaciju.

    Kao što je rečeno, loš dizajn gradova nije najveći problem, ali jeste važan. Najviše štete biodiverzitetu nanose pesticidi, industrija i globalno zagrevanje.
    Ipak, svet menjamo tako što menjamo sebe – svoj način razmišljanja, navike i odnos prema prirodi.

    Srbija je evropska država i zaslužujemo bolje za nas, našu planetu i čovečanstvo.
    Hajde da napravimo utopiju!

    Tekst napisao: Milan Babanić, učenik SŠ “Žikica Damnjanović”, smer tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju 2/1 – kao i budući naučnik!