OČISTIMO PALANKU

Mesto na kom se čita ono o čemu niko ne piše

Informisanošću protiv korupcije i kontrolisanih medijskih narativa 

Nedavno objavljeno

  • (NE)OČUVANJE KULTURNOG NASLEĐA

    (NE)OČUVANJE KULTURNOG NASLEĐA

    SIMBOLIKA SUSRETA

    Autor N.G.

    Dve skulpture decenijama unazad, primetno i neprimetno, dela naših poznatih umetnika i vajara, krase prostor još od vremena kada su postavljene (krajem šezdesetih – početkom sedamdesetih godina prošlog veka) ispred tada novoizgrađene zgrade skupštine opštine Smederevska Palanka. Više od pet decenija čine ulaz kroz kapiju grada kao nemi svedoci istorije, dočekivale su i ispraćale goste, a i domaćine. Svedoci prošlih vremena i događaja reprezentovale su grad i na razglednicama. Vizuelni potpis prošlih vremena kada je Smederevska Palanka bila grad kulture, industrije i planiranog urbanizma, kada se shodno vremenima cenio rad umetnika. Danas, međutim taj par nije potpun, dok je jedna skulptura i dalje na svom mestu, druga je degradirana na „predmet u travi“.

    Fotografije: Privatna arhiva; Levo: ,,Uspavana lepotica’, Milun Vidić; Desno: ,,Prelomljeni oblik’’, Milija Glišić

    ISPRED nove moderne zgrade Skupštine opštine u Smederevskoj Palanci juče su svečano otkrivene dve velike skulpture u venčačkom mormeru, radovi beogradskih umetnika Milije Glišića i Miluna Vidića. Otkrivanje ovih skulptura samo je početak stalne saradnje Smederevske Palanke i Simpozijuma skulpture „Beli Venčac“ u Aranđelovcu. Smederevska Palanka će po ovom dogovoru svake godine za svoje trgove, skverove i parkovske prostorije naručivati po dve skulpture pod istim uslovima, pod kojima se one realizuju i za već u svetu odavno poznati park skulpture u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu. A , one su tri do četiri puta jeftinije od realne cene materijala: honorara umetnika (4.000 dinara), koji je skoro simboličan. Ambicije Smederevske Palanke u ovoj oblasti umetnosti su do skoro bile gotovo nepoznate: to je inače jedno od manjih mesta u Srbiji koje svojim arhitektima, slikarima, i vajarima zida svetle i udobne ateljee.

    (PANORAMA, (1969, 11. Oktobar). Borba, str. 10.

    REKONSTRUKCIJA SPOLJNOG IZGLEDA
    ZGRADE SKUPŠTINE OPŠTINE

    Krajem 2023. godine počela je rekonstrukcija spoljnog izgleda zgrade Skupštine opštine Smederevska Palanka u cilju obnove fasade (zgrada je izgrađena 1968. godine) i povećanja energetske efikasnosti i smanjenja troškova (što bi bilo za pohvalu ukoliko se već prekoputa ne bi nalazila potpuno zanemarena i ruinirana zgrada Palanačke gimnazije koja predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture). Sami radovi su, sem gore navedenog, i čin brige o javnom prostoru i reprezentovanju grada i opštine prema posetiocima i gostima.

    Rekonstrukcija je završena 2024. godine, ali je ostao trag nebrige prema kulturnom nasleđu i narušen sklad i vizuelni izgled koji je više od pet decenija upotpunjavao i reprezentovao kako okolinu zgrade, tako i sam grad.

    Iz nepoznatih razloga, skulptura ,,Prelomljeni oblik’’ Milije Glišića završila je van svog postamenta i trenutno predstavlja ,,kamen u travi’’ ili pak neki nepoznati objekat posetiocu sa strane koji nije upoznat sa pređašnjim izgledom okoline ili prvi put gostuje u našem gradu. Da li je u pitanju nemar prilikom izvođenja radova ili neka ozbiljnija stvar za sada nema informacija. S obzirom da je rekonstrukcija završena pre izvesnog vremena (više od godinu dana), skulptura se i dalje nalazi van svog mesta, u travi. Na sreću, par ove skulpture, delo vajara Miluna Vidića ,,Uspavana lepotica’’ je ostao na svom postamentu.

    Fotografije: Levo pre rekonstrukcije; Rekonstrukcija zgrade skupštine Opštine (foto: Opština Smederevska Palanka, internet stranica); Desno posle rekonstrukcije: Nakon završetka rekonstrukcije (foto privatna arhiva i Opština Smederevska Palanka internet stranica)

    NEMAR, NEBRIGA ILI NEŠTO TREĆE

    Rekonstrukcijom same zgrade kao zdanja i reprezenta grada i opštine vodi se kao briga prema državnim institucijama, građanima, kao i samoj zgradi. Međutim, sklad same zgrade i njene okoline čine i gore navedene skulpture dela naših poznatih umetnika.

    Prateći istoriju i hronologiju grada, može se primetiti jedan sled nemara i nebrige prema kulturnom nasleđu (bez obzira na period i namenu). Vraćajući se samo deceniju i više unazad iz same blizine centra grada ,,nestala’’ je skulptura ,,Žena na suncu’’ – delo vajara Miše Popovića. U isto vreme, ,,nestala’’ je i spomen tabla sa gradskog stadiona (nekada ,,Nepokorena Mladost’’). Ovo su samo neki od primera nebrige prema kulturnom nasleđu koga još ima (ali sve manje i manje), samo ostaje pitanje do kada će odolevati zubu vremena i nebrizi (Delovođina zgrada u centru grada, Kamenita ćuprija, gorenavedena zgrada Gimnazije). Da li se stidimo kulturnog nasleđa, nečega možda što oni predstavljaju ili je u pitanju nešto treće? Šta nadalje očekivati??

    Fotografija: Razglednica Smederevske Palanke, izvor poznat autoru.

    TA ČUDNA REČ „ODGOVORNOST“

    Šta se tačno desilo i zbog čega se desilo za sada je teško reći. Zvanični razlog ne postoji, na čaršijske priče se ne treba previše oslanjati. Da li je u pitanju problem tehničke prirode, nemar ili nešto drugo? Ko je odgovoran za brigu o skulpturama ispred zgrade, s obzirom da ih je opština kupila i predstavljaju vlasništvo kako opštine, tako i grada i građana Palanke. Trebalo bi da je odgovorna ona kao domaćin ili je ipak u nadležnosti neke od ustanova kulture ili zaštite u opštini ili okrugu?

    Još jednom se pokazala nebriga prema, za neke možda „sitnim stvarima“, ali u suštini su velike jer se postavlja pitanje ako se ovako brinemo prema ovim stvarima šta očekivati od brige prema nekim mnogo važnijim i značajnijim objektima pod zaštitom i od istorijske vrednosti, pa čak i o nematerijalnim stvarima vezanih za istorijat grada?

    ZAKLJUČAK

    Kulturno nasleđe nije statična kategorija – ono zahteva aktivnu brigu. Nije dovoljno samo „popraviti fasadu“ ako se pritom zanemaruju simboli koji tu okolinu čine smislenom i njen su sastavni deo.

    Pozivamo nadležne u Opštini Smederevska Palanka da:

    1. Saniraju postament i vrate skulpturu na njeno mesto.
    2. Javno obrazlože zašto se ovaj propust dogodio i koliko dugo skulptura planira da „odmara“ u travi.
    3. Pokažu odgovornost prema građanima i kulturnom nasleđu koju su naši prethodnici ostavili u amanet.

    Vreme je da se „čuvari“ ponovo sastanu. Palanka zaslužuje brigu o kulturnom nasleđu na koje ćemo biti ponosni, a ne stvaranje muzeja nemara pod otvorenim nebom.

    Fotografija: Novoizgrađena zgrada Skupštine opštine (privatna arhiva)

    O vajarima

    GLIŠIĆ, Milija, vajar, profesor (Riljac, 1. V 1932). Diplomirao 1960 kod J. Kratohvila i magistrirao 1962. kod I. Kolarevića na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a od 1961, Društva srpskih umetnika „Lada” od 1965. i ULUPUDS-a (po pozivu) od 2000. Studijski je boravio u Grčkoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, SAD, Kanadi, Meksiku, Portugaliji i Španiji. Bio je profesor na Likovnom odseku Više pedagoške škole (1972‒1975), a potom na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (1975–1997). Pored skulpture bavi se crtežom, slikarstvom i kompjuterskom grafikom. Izlagao je na zajedničkim likovnim smotrama od 1961, kao i samostalno u Beogradu (1965, 1969, 1981, 1985), Vindzoru u Kanadi (1966), Detroitu (1966/67), Kragujevcu, Kraljevu, Trsteniku (1982), Nišu, Pirotu i Leskovcu (1983).

    LITERATURA : M. Pušić, Milija Glišić, Bg 1965; Đ. Kadijević, Milija Glišić: skulpture, Bg 1969; M. B. Protić, Milija Glišić, Bg 1981; I. Subotić, Milija Glišić, skulptura unutrašnje snage, Krag. 1982; V. Majher, Kazivanja i iskazi srpskih vajara, Bg 2006; Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1937‒2012, Bg 2012.

    Vera Grujić

    *Tekst je objavljen u 1. knjizi III toma Srpske enciklopedije (2018)

    VIDIĆ, Milun, vajar, likovni pedagog (Roge kod Požege, 9. III 1939 − Beograd, 15. XI 2007). Diplomirao (1967) i magistrirao (1970) vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Miše Popovića. Bio je jedan od osnivača vajarske grupe „Deset plus”. Pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu počinje da se bavi 1977, odakle kao redovni profesor prelazi na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu (1994–2004). Samostalno je izlagao u Štipu (1968), Beogradu (1970, 1973, 1979, 1985, 1988, 2000), Aranđelovcu (1975), Novom Sadu (1979), Užicu, Zrenjaninu (2002) i Lazarevcu (2003). Od 1967. učestvovao je na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i u inostranstvu, kao i u radu vajarskih kolonija i simpozijuma u Aranđelovcu, Cazinu, Vrnjačkoj Banji, Kikindi, Boru, Labinu, Prilepu i Svilajncu. Njegove skulpture postavljene u javnom prostoru nalaze se u Smederevskoj Palanci, Cazinu, Vrnjačkoj Banji, Aranđelovcu, Kraljevu, Lokvama u Gorskom Kotaru, Labinu, Novom Beogradu i Svilajncu, a radovi mu se čuvaju u muzejima, galerijama i zbirkama. U svojoj poetici izgrađenoj u okviru asocijativnih i apstraktnih oblika V. prihvata leksiku modernog plastičkog mišljenja: od reduktivnog principa figuralne sintetičke forme, na tragu arhetipskih i mitskih predstava i iskustava ruralnih alatki sa etno-notom, on vremenom razuđuje formu do sistema modularnih jedinica u prostoru bliskih ambijentalnim celinama i instalacijama. Dobitnik je nagrade za skulpturu na 2. izložbi jugoslovenskog portreta u Tuzli (1971), nagrade izložbe „Prostor 76″ (1976), Politikine nagrade (1980), nagrade za skulpturu 27. oktobarskog salona (1986), nagrade iz Fonda Ivan Tabaković SANU (1986), premije ULUS-a (1993) i plakete ULUPUDS-a (2003).

    LITERATURA: B. Rajčević, Milun Vidić, Bg 1979; S. Bošnjak, Milun Vidić: skulpture, Bg 1985; M. Todić, Milun Vidić: skulpture, Užice 2002; N. Šuica, Milun Vidić: prostori postojanosti, Bg 2003.

    Vera Grujić

    *Tekst je objavljen u knjizi II toma Srpske enciklopedije (2013)

    Foto prilog: Milun Vidic, Salon MSU 1979 hronologija izlaganja (katalog izložbe Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14, Beograd, 15. februar – 6 mart, 1979. godine); Milija Glisic, Salon MSU 1981 hronologija izlaganja (katalog izložbe Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14, Beograd, 9. novembar – 1 decembar, 1981. godine)

  • Javni prevoz – privatni problem

    Javni prevoz – privatni problem

    Dok građani čekaju autobuse, čekamo i mi odgovore. Za sada – ćutanje.

    Četvrti je dan otkako se građani Smederevske Palanke suočavaju sa delimičnom ili potpunom obustavom autobuskog prevoza, prema navodima građana. Pojedine linije ne saobraćaju, građani ostaju na stanicama, a informacije o tome šta se zapravo dogodilo – nema.

    I zato je prvo pitanje jednostavno: gde je Opština Smederevska Palanka?

    Ne tvrdimo da znamo razlog zbog kojeg je došlo do obustave ili poremećaja u prevozu. Upravo suprotno – tražimo odgovore.

    Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju u članu 57. propisuje da jedinice lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju, u skladu sa zakonom, organizaciju i način obavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na njihovoj teritoriji.

    Zato javnost ima pravo da zna šta se dogodilo.

    Da li ste obavešteni o delimičnoj ili potpunoj obustavi gradskog, prigradskog i međumesnog autobuskog saobraćaja?

    Da li je došlo do problema i kakvih u odnosu između Opštine i prevoznika?

    Da li je istekao ili raskinut ugovor između opštine i prevoznika?

    Da li postoje neizmirene obaveze prema prevozniku ili druga potraživanja?

    Ko je doneo odluku o eventualnoj obustavi?

    Da li je odluka doneta i kada?

    Koje linije su obuhvaćene odlukom i obustavom?

    Zašto građani o tome nisu blagovremeno obavešteni?

    I, možda najvažnije – šta je preduzeto da ljudi koji zavise od autobusa ne ostanu bez mogućnosti da stignu do posla, lekara, apoteke ili škole?

    Ova situacija je, između ostalog, pitanje socijalne politike i odnosa prema građanima.

    Pre dva meseca – besplatan prevoz. Danas – neizvesnost.

    Dana 1. juna 2026. godine na lokalnim portalima objavljeno je saopštenje Opštine Smederevska Palanka da se od 2. juna ponovo uspostavlja besplatan autobuski prevoz za učenike i penzionere na teritoriji opštine.Tada je javnost ekspresno obaveštena.

    Danas, kada je autobuski prevoz, prema informacijama i svedočenjima građana, ozbiljno ugrožen, javnost ne dobija ni približno istu količinu informacija.

    Kako je moguće da se sistem koji je pre samo dva meseca javno predstavljao kao funkcionalan nađe u situaciji u kojoj građani ne znaju ni da li će autobus doći na stanicu?

    Ne znamo odgovor.

    I upravo zato smo pitanja poslali nadležnim službama.

    Poslali smo i zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

    Odgovore čekamo.

    Kada autobus ne dođe, neko ne ode kod lekara

    Možda je najlakše govoriti o prevozu kao o redu vožnje, linijama, autobusima i ugovorima.

    Ali iza svake linije nalaze se ljudi.

    Dobili smo više poruka i imali uvid u više statusa građana na društvenim mrežama, koji navode da nisu mogli da odu na zakazane terapije do Kiseljaka, da su imali problem da stignu do lekara ili apoteke, kao i onih koji su zbog izostanka prevoza imali ozbiljne poteškoće da dođu na posao.

    Jedni su ostali na selu. Drugi su ostali na stanici. Treći su morali da traže pomoć rodbine, komšija ili prijatelja. A neki tu mogućnost nemaju.

    Posebno su pogođeni ljudi koji žive u seoskim naseljima i nemaju automobil, stariji građani, osobe smanjene pokretljivosti, bolesni, socijalno ugroženi i svi oni kojima je autobus jedina realna veza sa gradom. Za njih javni prevoz nije pitanje komfora.

    To je pitanje dostupnosti života.

    Bez autobusa, odlazak kod lekara postaje problem. Odlazak na posao postaje problem. Odlazak u apoteku postaje problem. Odlazak do opštine, banke, pošte ili druge službe postaje problem.

    Ako se ovakva situacija nastavi, vrlo brzo ćemo morati da postavimo i pitanje kako će do škole stizati učenici koji zavise od javnog prevoza.

    „Snađi se“ nije javna politika

    Možda smo u ovoj zemlji već previše navikli na rečenicu:

    „Snađi se.“

    Nema autobusa – snađi se.
    Nema informacije – snađi se.
    Imaš zakazan pregled – snađi se.
    Moraš na posao – snađi se.

    Ali građani ne bi trebalo da budu ti koji rešavaju posledice sistemskog problema koji nisu izazvali.

    Naravno, možemo i treba da budemo solidarni.

    Ali solidarnost građana ne može biti zamena za javni prevoz.

    Komšijski automobil ne može biti red vožnje.

    Dobra volja građana ne može biti javna usluga.

    A „snađi se“ ne može biti odgovor institucije.

    Ćutanje je takođe informacija

    U ovom trenutku ne želimo da preuranjeno zaključujemo ko je odgovoran za nastalu situaciju.

    Ali koji god da je razlog – građani imaju pravo da ga znaju.

    Odgovornost znači da neko mora da objasni šta se dogodilo i šta će biti urađeno da se problem reši.

    Čekamo odgovore. I građani ih čekaju.

    Naša pitanja su poslata.

    Zahtevi za informacije od javnog značaja su poslati.

    Sada čekamo odgovore.

    I očekujemo da budu konkretni, proverljivi i dostupni javnosti.

    Jer javni prevoz nije privatna stvar onih koji ga koriste.

    Javni prevoz je javna usluga.

    A kada javna usluga prestane da funkcioniše, građani imaju pravo da pitaju šta se dogodilo.

    Zato danas pitamo:

    Šta se dogodilo sa javnim prevozom u Smederevskoj Palanci?

    I još važnije:

    Kada će građani dobiti zvaničan odgovor?

    Čekamo odgovore nadležnih.

    A javnost čeka autobus.

  • ZAŠTO JE VAŽNO DA GRAĐANI UČESTVUJU I KAO BIRAČI I KAO POSMATRAČI?

    ZAŠTO JE VAŽNO DA GRAĐANI UČESTVUJU I KAO BIRAČI I KAO POSMATRAČI?

    Piše: M.M.

    Kada govorimo o izborima, većina građana pomisli samo na jednu stvar: glasanje. Međutim, demokratski proces je mnogo širi. Pored toga što daje svoj glas, svaki građanin može – i treba – da preuzme aktivniju ulogu. To uključuje i posmatranje izbornog procesa. 

    Veza između izlaznosti i legitimiteta izbora

    Visoka izlaznost nije sama sebi cilj, ali jeste jedan od najpouzdanijih pokazatelja legitimiteta izbora. Kada veliki broj građana izađe na birališta, rezultat ima veću težinu, a pobednik može sa pravom da tvrdi da predstavlja volju većine. Nasuprot tome, niska izlaznost otvara prostor za sumnje: da li bi ishod bio drugačiji da je glasalo više ljudi? Da li mali broj izašlih birača zaista odražava stav celokupnog društva?

    Ovo nije samo lokalna pojava, već globalni trend koji zabrinjava međunarodne institucije. Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za demokratiju i izbornu pomoć (International IDEA), globalni prosek izlaznosti birača opao je za čak 10 procenata u poslednjih 15 godina – sa 65,2 % (2008) na 55,5 % (2023). Ovaj pad nije bezazlen. Kako navode u svom izveštaju Stanje globalne demokratije 2024, svet se suočava sa krizom verodostojnosti izbora, pri čemu skoro jedna trećina izbora širom sveta biva osporena na neki način.

    Izlaznost direktno utiče na to kako će međunarodna zajednica gledati na izbore, ali i na to koliko će sami građani poštovati donete odluke. Kada izlaznost padne ispod kritične tačke, vlast može formalno biti izabrana, ali joj nedostaje ono najvažnije – moralni autoritet.

    Zašto pasivnost pogoduje zloupotrebama

    Pasivnost građana je plodno tlo za nepravilnosti. Kada je malo posmatrača, kada su biračka mesta prepuštena sama sebi, mogućnosti za manipulaciju rastu. Kupovina glasova, brisanje birača sa spiskova, ubacivanje lažnih listića, pritisak na biračko mesto – sve su to prakse koje lakše prolaze tamo gde nema dovoljno očiju koje gledaju.

    I zato pasivnost zapravo aktivno pomaže onima koji žele da nameštaju rezultate, a ako na to dodate i nisku izlaznost, svaki namešteni glas ima još veći značaj. 

    Razlika između glasanja i aktivnog učestvovanja

    Glasanje je temelj, ali je posmatranje temeljni osigurač. Kada glasate, vi utičete na rezultat. Kada posmatrate, vi utičete na proces. Posmatrač na biračkom mestu proverava da li su biračke kutije pravilno zapečaćene, da li se spiskovi vode uredno, da li glasači imaju omogućenu tajnost glasa, da li se brojanje obavlja transparentno. On može da zabeleži nepravilnost i da je prijavi – što često sprečava dalje zloupotrebe.

    Drugim rečima: građanin koji samo glasa učestvuje u sistemu. Građanin koji i posmatra štiti sistem. Obe uloge su neophodne, ali značaj posmatranja često nije dovoljno naglašen.

    Kako pojedinac pravi razliku

    Možda deluje da jedna osoba ne može mnogo da promeni. Međutim, praksa pokazuje suprotno. 

    Lokalni izbori, održani 29. marta ove godine, pokazali su da su upravo obučeni građani-posmatrači bili ključni u sprečavanju nepravilnosti – od zaustavljanja ubacivanja dodatnih listića i njihovog fotografisanja, do ukazivanja na nepropisno vođenje biračkog spiska. Brojni video-snimci koji su zabeleženi i deljeni putem digitalnih platformi dokumentuju kako su posmatrači prijavljivali vođenje duplih biračkih spiskova, pokušaje kupovine glasova i druge nepravilnosti na biračkim mestima. Time su dali merljiv doprinos integritetu izbornog procesa.

    Zato nema sumnje da jedna osoba može da spreči nepravilnost. 

    Isto važi i za izlaznost: kada izađete na izbore, povećavate izlaznost za jedan glas. Zvuči malo, ali svaki pojedinačni glas je deo kritične mase. Ako hiljade ljudi misli „moj glas ništa ne znači“, to zaista postaje samoispunjujuće proročanstvo. 

    Obuka kao prvi korak

    Da biste mogli da posmatrate izbore, nije potrebno da budete pravnik ili političar – potrebno je da prođete kratku obuku gde ćete naučiti koja su vaša prava, šta smete, a šta ne smete da radite na biračkom mestu, kako da prepoznate najčešće nepravilnosti i kome da ih prijavite.

    Prijavu za posmatračku misiju nevladine organizacije CRTA možete pronaći OVDE. 

    Bez vašeg glasa, legitimitet izbora opada, a bez vašeg posmatranja procesa, rizik od zloupotreba raste. Jer pasivnost nikada nije neutralna – ona uvek ide na ruku onima koji krše pravila.

  • Vukodlaci, šerifi i majka

    Vukodlaci, šerifi i majka

    Druga sednica Skupštine Opštine Smederevska Palanka

    „Mnogo hrabriji od tebe se nisu usudili da tu sednu, znaš, u politici to može da se shvati pogrešno” – rekao je kroz pasivno-agresivni osmeh jedan od funkcionera vladajuće stranke osobi koja im verovatno radi društvene mreže, a koja je sela da u pauzi zasedanja odmori baš u stolici predsednika opštine. Znaj svoje mesto – ukratko. I zaista, slušajući govornike u Skupštini, stiče se utisak da upravni aparat nije tu da bi opština funkcionisala, već zbog večne marketinške kampanje i statusa moći koji upravljanje sa sobom nosi. Stiče se utisak da, recimo, asfaltirana ulica nije tu u službi građana, već u službi održavanja slike o nekome i nečemu. Da je sve što imamo nešto što nam je taj neko omogućio širokom rukom i dobrom voljom. Ali da je odgovornost kako za stanja u kojima se opština nalazi, tako i za rešenja, uvek na nekom drugom. 

    Na ovoj sednici imali smo priliku da čujemo deo obraćanja koji se odnosi na problem odsustva zoohigijene. Problem je kroz zvaničan govor iznešen u javnost na takav način, kao da nisu isti ljudi bili na upravnim pozicijama i tokom prethodnih godina kada je problem postojao. Podsećanja radi, Palanka u široj javnosti ostaje prepoznatljiva upravo po zverskim ubistvima napuštenih životinja koja ostaju nerazrešena. Govori se o problemu kao da govornici nisu predmet sporova i kao da ne poseduju dokumentaciju, u kojoj su rešenja koja je Republička veterinarska inspekcija donela, u martu ove godine poslednji put. Rok za sprovođenje tih rešenja ističe im sredinom juna meseca. Isti ljudi, koji su bili na vlasti kad je rešenje donešeno, i dalje su na izvršnim pozicijama. Produženje roka, prema našim poslednjim saznanjima, nisu dobili. To svakako ne bi bio prvi put da rok za primenu rešenja ističe, jer zakonski usvojena rešenja postoje još od 2023. godine. Za to vreme, oni nas sa skupštinske govornice, slaveći pobedu, pozivaju da pomognemo u rešavanju problema kao da nisu svi resursi u njihovim rukama. Čitav budžet i osoblje koje može da angažuje treću stranu, napravi stručni tim i napiše projekat. Ponovo se odgovornost svaljuje na druge, a potencijalno rešenje se stavlja u ruke onih koji nemaju ni odgovornost, ni obavezu da probleme u opštini rešavaju. 

    Kakav to tim nema plan iako zna da će dobiti većinu na izborima? – postavlja se kao ključno pitanje. U martu mesecu svedočili smo eksploziji potencijalnih rešenja i projekata, dok je trebalo animirati građane da glasaju. Tada su stigli odgovori na pitanja koja aktivisti postavljaju godinama. Odgovori su naravno stigli u fragmentima, kao potencijal. Danas, sudeći po obraćanju iz skupštine, dolazimo do toga da je ponovo potrebno da neko drugi preuzme odgovornost. S tim u vezi, pomenuću projekat reciklažnog centra. Izgradnja infrastrukture sama po sebi nije sporna – tu nam ostaje samo da pratimo finansijske tokove, istražimo bezbednosne rizike i zatim vršimo monitoring upravljanja centrom. Kažem „samo”, a mislim na sate društveno korisnog neplaćenog rada, proisteklog kao logičan odgovor na potpuno odsustvo poverenja u rad institucija. Ono što kod istog projektа jeste sporno je to što je projektovan oko divlje depоnije, što podrazumeva da istu nemaju u planu da saniraju. Na arhitektonskim crtežima jasno se vidi, izmađu objekata novog reciklažnog centra, sitnim slovima ispisano, prateći oblik divlje depnije u širem centru opštine – „deponija”. Onda oko nje ide nova saobraćajna infrastruktura i drugi upotrebni objekti. I to nije najgori deo, već se u projektu kaže da preduzeća inače odlažu otpad na „lokalnu deponiju u Smederevskoj Palanci”. Da se razumemo, legalna „lokalna deponija” u Smederevskoj Palanci ne postoji. Ovde se misli na divlju deponiju – koju tako treba i nazvati. Ako ste kojim slučajem negde u Smederevskoj Palanci videli deponiju koja ispunjava zakonske odredbe da to i bude – molimo vas da nas obavestite, i mi je tražimo. Do sada smo nailazili samo na one napravljene mimo regulativa.

    Umesto da ljudi, koji imaju ovolike probleme na lokalnom nivou, rešenju istih pristupe konkretno. Umesto da se sa skupštinske govornice ori rasprava o tome koje od ponuđenih rešenja i modela je najbolje i najisplativije za stanovnike Smederevske Palanke – mi slušamo o vukodlacima, punom mesecu, o starosnoj dobi odbornika, dok se iz dela gde sede odbornici čuju zvuci zavijanja životinja koje neko od odbornika vladajuće stranke pušta sa mobilnog uređaja dok odbornici opozicije izlažu. 

    Zato za mene najveći utisak sa sednice ostavlja majčinski govor odbornice Verke Savić, koja je do ove sednice bila u skupštini kao odbornica opozicije. Nažalost, ona je svoj mandat predala, kako sama kaže, nekom mlađem. Uz tvrdnju da je na listi Sami protiv svih pristala da bude kako bi svoju generaciju privolela mladima. Ostajem nakon ove sednice uverena da je skupštini neophodna upravo jedna Verka, sudija u penziji, da kao majka sa govornice postroji blagim glasom nemirnu preraslu, a nedoraslu decu. Do govornice nije mogla da ode sama, otišla je u pratnji, dok se publika smejala i dobacivala, kreirajući atmosferu osnovnoškolskog velikog odmora. Citiraću je: „Ostaviću ove mlade da se bore za zakonitost u radu skupštine, a ne za prepucavanje ko je Digi, ko je Zoran, ko ima firmu, kako vodi firmu. Na šta to liči? Želim vam uspeh u radu. Ali, kad sve zakonski sprovedete dobro. Niko vam ne osporava da imate većinu, normalno ste imali većinu 10 glasova, mogli ste sve da nadglasate lako. Šta vam je to trebalo? Znači nije bilo dogovora između vas, ko će da prođe kao kandidat. To je izgleda jedini motiv takvog ponašanja, ja ne vidim ništa drugo. Ali, to je povređena tajnost glasanja, za koju je predviđena kazna po krivičnom zakonu, članom 160, možete da pročitate slobodno. Zašto da svoju karijeru, nekog budućeg političara, predsednika skupštine, zamenika predsednika, članova odbora, ukaljate na taj način? To vam nije trebalo.”

    Gospođa Verka referisala se na legitimitet skupštine shodno tome da se na prethodnoj sednici za predsednika skupštine nije glasalo tajno, što je zabeleženo i objavljeno na više kanala na društvenim mrežama. Taj čin dovodi u pitanje legitimitet svih daljih odluka i izbora. Pa tako i onog glavnog – ko je predsednik opštine. Da li zapravo našoj opštini treba jedna Verka, dok se ne nađu krivci i ne uspostave funkcionalni organi? Ili ćemo nastaviti da dozvoljavamo da šerifi šerifuju? Jer, sa govornice se u utorak čulo i da su neki ljudi dovoljno moćni da zapošljavaju, plaćaju i slično – da vedre i oblače. Da li ćemo svu odgovornost svaliti na pojedince koji se iz petnih žila upiru da obezbede kakav-takav korektivni faktor u moru nepravilnosti? Kada ćemo se trgnuti iz apatije i uzeti svoj odabrani životni prostor u svoje ruke uz poruku – dužni ste da radite ispravno i znajte da posmatramo svaki vaš korak od sada pa do kraja mandata.

  • Kako opština Smederevska Palanka godinama izigrava zakon na štetu građana i napuštenih pasa

    Kako opština Smederevska Palanka godinama izigrava zakon na štetu građana i napuštenih pasa

    Piše M.M.

    • Veterinarska inspekcija otkrila ozbiljne propuste u Palanci
    • Opština bez azila i bez odgovora: ko kontroliše sudbinu pasa u Palanci? Akcije bez nadzora i psi bez traga: dokumenti otkrivaju haos u Palanci

    Dok građani Smederevske Palanke već godinama strahuju od čopora pasa na ulicama, dok pojedini pokušavaju da pomognu napuštenim životinjama hranom, privremenim smeštajem i prijavama nadležnima, iza zatvorenih vrata odvijao se sistem u kojem gotovo ništa nije funkcionisalo po zakonu. Dokumenti do kojih je došla naša redakcija pokazuju da su opština Smederevska Palanka i JKP „Palanka 2020“ godinama sprovodili akcije hvatanja pasa bez potpune kontrole i nadzora nadležnih institucija, bez uredne evidencije, zapisnika i fotografija, pa čak i bez sopstvenog vozila za transport životinja. Ono što je trebalo da bude organizovan sistem zbrinjavanja napuštenih pasa, prema nalazima inspekcije, pretvorilo se u niz propusta za koje godinama niko nije odgovarao.

    Tokom 24, 25. i 27. februara 2026. godine na teritoriji opštine sprovedene su akcije hvatanja napuštenih pasa. Međutim, prema dokumentu Republičke veterinarske inspekcije od 20. marta 2026. godine, te akcije nisu bile prijavljene nadležnim organima.

    „RVI nadležan za opštinu Smederevska Palanka nije bio obavešten o napred navedenim akcijama humanog hvatanja i zbrinjavanja napuštenih pasa“, navedeno je u dokumentu.

    Drugim rečima – akcije su sprovedene bez najave, bez odobrenja i bez kontrole nadležnih službi.

    Kada je inspekcija 12. marta 2026. godine izašla na teren, usledila su nova pitanja. U zapisniku RVI broj 278567 od 17. marta 2026. godine, odgovorno lice JKP „Palanka 2020“ nije dostavilo zapisnike na uvid RVI, jer je izjavilo da se sva dokumentacija nalazi u objektu firme koju su angažovali.

    Problem nije bio samo u nedostatku zapisnika. Inspekcija nije dobila ni fotografije, niti evidenciju o uhvaćenim psima. Kako je navedeno u dokumentaciji: „sva zahtevana fotodokumentacija i evidencija u vezi uhvaćenih pasa tog dana […] nalazi se u objektima firme“.

    Inspekcija je zatim utvrdila još jedan ozbiljan propust – opština i javno preduzeće nemaju čak ni sopstveno vozilo za transport životinja.

    U izveštaju se navodi da „ni opština Smederevska Palanka, ni JKP „Palanka 2020“ u Smederevskoj Palanci nemaju u svom vlasništvu vozilo, odnosno prevozno sredstvo, kojim se vrši prevoz napuštenih životinja-pasa.“

    Time se otvara ključno pitanje: ko, čime i pod kojim uslovima prevozi pse sa ulica Palanke? Na to pitanje u dokumentaciji za sada nema odgovora.

    Fotografija: Milica Matović

    Sistematsko izigravanje inspekcije još od 2023. godine

    Ovo nije prvi put da JKP „Palanka 2020“ i opština Smederevska Palanka igraju žmurke sa zakonom. Dokumentacija Republičke veterinarske inspekcije otkriva višegodišnji obrazac nepostupanja po nalozima državnih organa.

    Još 6. marta 2023. godine Republička veterinarska inspekcija donela je rešenje broj 270-323-00235/2023-05 kojim je opštini naloženo da organizuje zakonitu zoohigijensku službu i uskladi postupanje sa Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti životinja. Rešenje je, između ostalog, podrazumevalo obavezu da opština obezbedi registrovano prihvatilište za napuštene životinje, izradi Program kontrole i smanjenja populacije pasa i mačaka, uskladi opštinsku odluku sa zakonom, obezbedi čitače mikročipova i pristup aplikaciji VET-Up Mobile, kao i da organizuje zakonit transport i zbrinjavanje napuštenih životinja.

    Rešenje je postalo izvršno 16. maja 2023. godine, a pravosnažno krajem iste godine, nakon što je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odbacilo žalbu opštine kao neosnovanu.

    Ipak, prema navodima inspekcije, opština ni nakon toga nije postupila po naloženim merama. Rokovi su više puta produžavani – po dodatnih 90 dana tokom 2023. i 2024. godine – ali ključne obaveze nikada nisu ispunjene.

    Inspekcija je tokom nadzora utvrdila da opština nema registrovano prihvatilište za napuštene životinje, nema usvojen Program kontrole i smanjenja populacije pasa i mačaka, nije uskladila lokalne propise sa zakonom, niti je obezbedila adekvatnu zoohigijensku službu.

    Utvrđeno je i da opština i JKP „Palanka 2020“ nemaju vozilo za transport napuštenih životinja, iako su istovremeno organizovane akcije njihovog hvatanja i odvoženja sa teritorije opštine.

    RVI je još tokom 2023. i 2024. godine podnosila prijave za privredni prestup protiv JKP „Palanka 2020“. Međutim, iz dostupne dokumentacije nije moguće utvrditi kakav je epilog tih postupaka – da li su prijave odbačene, da li su još u proceduri ili su jednostavno zastarele.

    Tek nakon vanrednog nadzora u martu 2026. godine, Republička veterinarska inspekcija podnela je novu prijavu – ovog puta ne samo protiv JKP „Palanka 2020“, već i protiv opštine Smederevska Palanka i odgovornog lica Nikole Vučena.

    Sudski postupak protiv Nikole Vučena: zastarelo

    Prekršajni sud u Smederevu je 15. septembra 2025. godine doneo rešenje kojim se OBUSTAVLJA postupak protiv Nikole Vučena – odgovornog lica koje se i u veterinarskom zapisniku iz 2026. pominje kao odgovorno u opštini.

    „Kako je od dana učinjenog prekršaja proteklo više od dve godine, a prekršajni postupak i pored preduzetih radnji nije pravosnažno okončan, to su se stekli uslovi iz čl. 84. Zakona o prekršajima, te je prekršajni postupak obustavljen usled zastarelosti.“

    Zanimljivo je i to što je Vučen je 12. maja 2025. prvostepeno proglašen odgovornim i dobio je opomenu, ali je uložio žalbu i Apelacioni sud je presudu ukinuo. Dok se postupak vraćao, istekao je rok.

    Vučen je tako oslobođen po jednoj osnovi (zastarelost komunalnog prekršaja), dok je po drugoj (veterinarski nadzor) i dalje pod istragom.

    Šta sve opština NEMA? Inspektorka nabrojala – od čitača do hladnjače

    Uvidom u zapisnik RVI broj 278566 od 12. marta 2026. godine, koji potpisuje šefica Odseka Nina Milosavljević, otkriva se potpuni kolaps zoohigijenske službe u Smederevskoj Palanci.

    Inspekcija je utvrdila da opština, iako joj je rešenje RVI postalo izvršno još 16. maja 2023. godine, a pravosnažno 29. decembra 2023. godine (kada je Ministarstvo odbilo žalbu), i dalje nije obezbedila gotovo ništa.

    Opština nema:

    • prihvatilište za napuštene životinje upisano u Registar Ministarstva
    • Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka
    • usklađenu Opštinsku odluku o držanju pasa i mačaka sa Zakonom
    • akcioni investicioni plan
    • čitače mikročipova, niti pristup aplikaciji VET-Up Mobile
    • vozilo u svom vlasništvu za prevoz pasa
    • objekat za sakupljanje leševa životinja (tzv. hladnjaču)

    Ovo poslednje nije nikakva sitnica. Član 46. Zakona o veterinarstvu izričito nalaže: „Lokalna samouprava je dužna da ima izgrađen objekat za sakupljanje leševa životinja.“

    U Smederevskoj Palanci tog objekta nema. I ne samo to, opština nije obezbedila čak ni finansiranje uklanjanja leševa sa javnih površina.

    RVI podnosi prijavu za privredni prestup: opštini preti kazna do 3 miliona dinara!

    Dana 12. marta 2026. godine, RVI je podnela Prijavu za privredni prestup – ne protiv JKP, već direktno protiv Opštine Smederevska Palanka kao pravnog lica.

    Kazna za nepostupanje po rešenju RVI kreće se od 300.000 do 3.000.000 dinara. Pored toga, odgovorno lice može biti kažnjeno sa 50.000 do 200.000 dinara. To znači da pored opštinske kase, lično odgovara i pojedinac – u ovom slučaju, lice koje je 12. marta 2026. obavljalo dužnost predsednika opštine.

    Zašto je ovo važno za građane?

    Ono što dokumenti otkrivaju jeste sistematsko, dugogodišnje zaobilaženje zakona. Ovo više nije stvar „nesavesnog pojedinca“ – već sistemskog propusta lokalne samouprave. Opština ne može da kaže „mi smo prebacili posao JKP-u“, jer je zakon jasan: lokalna samouprava je dužna da obezbedi prihvatilište, program, vozilo, opremu i objekat za leševe.

    Ako Opština bude oglašena odgovornom, kazna ide direktno iz budžeta – iz džepova svih nas.

    Pitanje koje se nameće samo po sebi: koliko još rešenja treba da bude izdato, a neizvršeno, pre nego što neko konačno odgovara?

    Povodom sadržaja ovog teksta uputili smo mejlove i tražili izjave od svih pomenutih strana, do objavljivana teksta nismo dobili ni jedan odgovor.

  • POSMATRANJE IZBORA

    POSMATRANJE IZBORA

    ZAŠTO JE VAŽNO ?

    Piše: M.B.

    U ovom tekstu govorićemo o važnosti posmatranja izbora kao i o njegovim osnovama i vrstama.

    Čitanjem ovog teksta možete da se upoznate sa pojmom posmatranja izbora, a na kraju biće dostupan link organizacije koja vrši obuke za posmatrače, čime možete postati posmatrač, odnosno osoba koja čuva svoj glas i glas svog naroda. 

    Šta je posmatranje izbora i  ko može da učestvuje?

    Posmatranje izbora predstavlja sistematsko i nezavisno praćenje izbornog procesa radi procene njegove zakonitosti, transparentnosti i regularnosti. Ovim se osigurava akreditovana i dokumentovana zaštita ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, čime se promoviše stabilnost, mir i prosperitet samog društva. Dakle, posmatranjem izbora osiguravamo da se ispoštuje demokratski proces i dajemo sebi alat i kredibilitet, kao i dokaze da efektivno ispravimo nepravilnosti (OSCE, 2010).

    U procesu učestvuju:

    • domaći posmatrači (civilno društvo) 
    • međunarodni posmatrači 
    • institucije  (OSCE, 2010)

    Vrste posmatrača

    Posmatrači mogu biti domaći i međunarodni:

    • Domaći su upoznati sa lokalnim okolnostima
    • Strani pružaju neutralnost i objektivnost pri izbornom procesu

    Posmatrači takođe mogu biti kratkoročni u dugoročni:

    • Kratkoročni su fokusirani na izborni dan i samo tada beleže nepravilnosti
    • Dugoročni prate predizbornu atmosferu mesecima pre samog izbornog dana beležeći sve političke, medijske, dokumentacione i pravne nepravilnosti kroz taj duži period čime pružaju mnogo širu sliku o samom izbornom procesu (OSCE, 2010).

    Kako posmatranje utiče na regularnost izbora?

    Prisustvo posmatrača povećava transparentnost i smanjuje mogućnost nepravilnosti, jer deluje preventivno i omogućava dokumentovanje problema.

    Istraživanja su pokazala da na mestima gde su posmatrači bili prisutni imamo manje fiktivnih rezultata, ali su pokazala i da je od velike važnosti da na svim biračkim mestima posmatrači budu jednako prisutni kako se prevare i krađe glasova ne bi premeštala na mesta gde samih posmatrača nema (efekat odvraćanja i premeštanja). Istraživanja su takođe pokazala da posmatrači u nekim slučajevima pozitivno utiču na izlaznost, a u nekim ne kada lokalni akteri ne mogu da nateraju glasače da glasaju. Kod polarizovanih političkih ambijenata kao u Srbiji, posmatrači imaju ključnu ulogu i najveći uticaj (OSCE, 2010; Ichino & Schündeln, 2019).

    Šta može poći po zlu bez posmatrača?

    Bez nadzora mogu se javiti:

    • manipulacija glasovima 
    • pritisak na birače 
    • netransparentno brojanje 

    Istraživanja pokazuju da odsustvo kontrole povećava rizik od izborne manipulacije. Bez posmatrača otvaraju nam se mogućnosti za ubacivanje dodatnih listića, menjanje zapisnika, netransparentno brojanje, kao i pritisak na same glasače, pretnje, zastrašivanje, manipulacije na radnim mestima pogotovo kod državnih službenika i prisilno glasanje (Daxecker, 2012).

    Zašto je važno da postoje posmatrači?

    Posmatrači:

    • povećavaju poverenje javnosti 
    • obezbeđuju dokaze o nepravilnostima 
    • doprinose unapređenju izbornog sistema

    Dakle, posmatrači se direktno bore za očuvanje i poboljšanje demokratije kroz već postojeće pravne mehanizme prikupljajući i dokumentujući sve dokaze i statistike čime osiguravaju bolje poverenje javnosti u sistem i institucije i indirektno utiču na blagostanje, prosperitet i stabilnost svog društva (OSCE, 2010).

    Kako postati posmatrač?

    Kako biste postali verifikovani posmatrač potrebno je da imate barem 18 godina, zatim je neophodno da prođete obuke koje organizuju organizacije civilnog sektora. Više informacija o tome možete pronaći na sajtu nevladine organizacije CRTA, a prijavu za posmatračku misiju ove organizacije možete pronaći ovde.

    Zaključak

    Uoči parlamentarnih izbora u našoj zemlji potrebno je čuvati demokratiju više nego ikada. Postanite posmatrač, potrebni ste. 

    Izvori:

    1. OSCE/ODIHR. (2010). Election observation handbook (6th ed.). Office for Democratic Institutions and Human Rights, Organization for Security and Co-operation in Europe. [URL: https://www.osce.org/odihr/elections]
    2. Daxecker, U.E. (2012). The cost of exposing cheating: International election monitoring, fraud, and post-election violence in Africa. Journal of Conflict Resolution, 56(4), 566–586. [URL: https://doi.org/10.1177/0022002711428985]
    3. Ichino, N., & Schündeln, M. (2012). Deterring or displacing electoral irregularities? Spillover effects of observers in a randomized field experiment in Ghana. American Political Science Review, 106(1), 191–205. [URL: https://doi.org/10.1017/S0003055411000538]
  • KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE ILI PREDSTAVA ZA RADNIKE JAVNIH PREDUZEĆA

    KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE ILI PREDSTAVA ZA RADNIKE JAVNIH PREDUZEĆA

    Palanka godinama unazad nema funkcionalno pozorište, kao ni bioskop. U zgradu Kulturnog centra su do danas uloženi jedva vidljivi milioni, a prostor je samo za odabrane otvaran tokom predizborne kampanje. Možda zbog toga današnja sednica pretvorena je u predstavu za radnike javnih preduzeća iz Smederevske Palanke. Njih je u sali bilo, deluje, čak i više nego odbornika.

    Zahtev za pristup sednici predali smo uredno ispred našeg udruženja 16. 4. 2026. godine. Dan nakon toga, kada je bilo izvesno zvanično vreme održavanja sednice, predali smo i dopunu zahteva. Nismo želeli da išta prepustimo slučaju. Nismo želeli da dođemo u situaciju da sednica bude zatvorenog tipa, a da građani ne saznaju objektivno šta se na istoj dešavalo. Odgovore na zahteve nismo dobili do početka sednice 5. 5. 2026. godine.

    Dan pre početka sednice, naša predstavnica uputila se u kancelariju skupštine na prvom spratu zgrade opštine da pita ukratko, sa vrata, da li su primili naš zahtev. Odgovor koji smo dokumentovali glasio je potvrdno, uz dodatak da je to jedini prispeli zvaničan zahtev. Zatim nam je rečeno, takođe dokumentovano, da prema saznanjima sednica neće biti otvorena za javnost. Predočili smo da mi nismo tek javnost, nego registrovano udruženje koje u svom statutu ima navedenu i medijsku delatnost. Dobili smo zatim i još dva odgovora – „pa vi probajte sutra da uđete“ i „pozovite Nikolu, on to može da vam završi“. Na naše pitanje ko je Nikola, dobili smo zbunjenost kao odgovor.

    Ipak, uprkos neizvesnosti, danas smo legalno pristupili konstitutivnoj sednici. Bez da nam neko sredi, ali i bez da dobijemo odgovor na zvaničan zahtev. Makar taj odgovor bio i negativan.

    Shvatićete prateći naš rad, da je upravo sve ovo deo našeg istraživanja – mi smo usmereni na testiranje rada institucija.

    Uprkos tome što nam je dan ranije predočeno da, prema saznanjima, sednica neće biti javna, pored naše predstavnice na sednici se našlo 49 odbornika, članovi OIK i radnici opštine, par predstavnika lokalnih medija, tek jedan građanin koji nije iz vladajuće stranke i negde oko šezdeset radnika i direktora javnih preduzeća i zdravstvenih ustanova. Pitate se kako to znamo? Neke poznajemo lično, ali složićete se da ne možemo ovde izneti tvrdnju kako i zašto su tu. A neke smo, budući da nam je istraživanje osnovna aktivistička delatnost, intervjuisali.

    Naš prvi sagovornik, u majici „Srbija pobeđuje“, radnik je JKP Vodovod. Na pitanje kako je odlučio da dođe na sednicu kaže „čuo je po gradu da se dešava, pa je došao“. Pitali smo ga da li je u zakonskom okviru od 48 sati predao zahtev za prisustvo, s obzirom da nismo upoznati sa tim da je negde bilo istaknuto obaveštenje da je sednica javna, prvo je odlučno rekao „ne“. A na ponovljeno pitanje, bojažljivo je rekao „ne znam vam ja to“. Mi ga, naravno, nećemo sada imenovati, podaci su poznati redakciji.

    Drugi radnik kog smo intervjuisali je iz malopre pomenutog Kulturnog centra. Na naše pitanje kada mu je radno vreme, s obzirom na opšte dostupne podatke o radnom vremenu kancelarijskih službenika (prim.aut.od 7 do 15 časova), odgovorio je da je na godišnjem odmoru i da svoj slobodan dan koristi da bude na sednici. Pošteno, za svaku pohvalu. To je angažman građanstva kakav nam je neophodan. Apelujemo zato na sve građane da slede primer ovog čoveka.

    Mi se danas u ovom tekstu nećemo baviti sadržajem sednice on je bio dosta isprazan. Čak su se i posetioci predstave umorili, pa ih je posle svake pauze bivalo sve manje. Na validne argumente uvek isti predstavnici vladajuće stranke odgovarali su spinovima i uvredama o kojima je izlišno govoriti, jer to nije sadržaj za ljude koji žele da se ovo društvo pomakne sa mrtve tačke. Neki su delovali kao da im je zbog načina komunikacije možda čak i neprijatno. Oni bez srama puštali su sa telefona podrugljive urlike i smejali se šalama koje više priliče pubertetlijama. To je sadržaj za otupele, njemu ovde mesta nema.

    Danas smo saznali da se godinama za izglasavanje ne koristi postavljeni paravan pored kutije. Drugim rečima, odbornici vladajuće stranke zapute se u malu salu, odnosno tamo gde niko ne zna šta se dešava, završe šta imaju i pojave se sa listićem koji ubace u kutiju. Paravan za tajno glasanje stoji u neverici, dok oni viču u svoju odbranu „ali to je zbog tajnosti glasanja”.

    Publika se rasipala, da bi konačno otkrila svoju ulogu u predstavi. Kada je publika otišla, iz zadnjih redova, a verovatno i na snimku prenosa sednice, jasno se videlo – većina je tek neznatna. Dve grupe, ona levo i ona koja sedi desno, jasno razdvojene stepeništem bez želje da se mešaju – gotovo su jednake. I tu puca slika dominacije, statisti su pozvani da je zamaskiraju. Maske su pale, car je go.

  • „Da nam živi živi rad“

    „Da nam živi živi rad“

    Omladinske radne akcije u Socijalističkoj Jugoslaviji sa osvrtom na lokalne
    radne akcije uređenja gradskih naselja

    Piše: N.G.

    Omladinske radne akcije (ORA) predstavljaju jedan od značajnijih simbola socijalističke Jugoslavije.
    One nisu bile samo fizički rad, već ključni instrument obnove zemlje, ali i vaspitanja omladine u duhu kolektivizma i ideologije „bratstva i jedinstva“.


    Omladinske radne akcije (ORA) u Jugoslaviji

    • Period: Najintenzivnije od 1946. do sredine 1950-ih (velike savezne akcije), a zatim novi talas
      od 1958. do sredine 1980-ih.
    • Svrha: Obnova infrastrukture razrušene u Drugom svetskom ratu (pruge Brčko–Banovići,
      Šamac–Sarajevo) i izgradnja modernih saobraćajnica (Autoput Bratstvo i jedinstvo).
    • Ideologija: Slogan „Mi gradimo prugu, pruga gradi nas“ najbolje opisuje nameru države da
      kroz rad formira ličnost mladog čoveka, razvija radne navike i učvršćuje zajedništvo među
      narodima.
    • Organizacija: Rad se odvijao u brigadama. Postojale su savezne, republičke i lokalne radne
      akcije.

    Smederevska Palanka
    Smederevska Palanka, kao tadašnji industrijski centar predvođen fabrikom „Goša“ i ostalim
    privrednim preduzećima, bila je jedno od aktivnijih mesta u Srbiji po pitanju omladinskog aktivizma.

    • Glavni nosioci: Omladinu su činili radnici „Goše“, učenici srednjih škola, mladi iz okolnih sela.
    • Nazivi brigada: Lokalne brigade često su nosile imena narodnih heroja, lokalnih ličnosti i. lokalnih geografskih odrednica. Najpoznatije su bile:
      o ORB „Goša“ (sastavljena od mladih radnika fabrike).
      o ORB „Jasenička“.
      o ORB „Brigada veterana“.

    Uređenje naselja Kolonija
    Naselje Kolonija je građeno u periodu krajem 40-ih i početkom 50-ih godina prošlog veka za potrebe stanovanja radnika tadašnje fabrike „Jasenica“, kasnije fabrike „Goša“.
    S obzirom na udaljenost od gradske sredine, takoreći izolovanost, u početnim decenijama postojanja naselja je bila zelena oaza za stanovanje oivičena njivama, privatnim imanjima i kućama.
    Povećanjem broja stanovnika i potreba za stambenim prostorom kreće se sa urbanizacijom naselja
    izgradnjom modernih blokova zgrada i solitera čime se stvara potreba za uređenjem infrastrukture i
    okolnog prostora. Tokom 70-ih i 80-ih godina, lokalne radne akcije su bile ključne za pretvaranje ovog naselja u funkcionalan i uređen prostor.

    Šta su lokalne brigade uradile u Koloniji?
    Sredinu sedamdesetih i početak osamdesetih obeležio je pojačan akcenat na direktnom doprinosu
    uređenja sopstvenog grada, okoline i životnog prostora (ne zanemarujući radove u proteklim
    godinama i decenijama) kako omladinaca i građana, tako i privrednih preduzeća i organizacija koja su direktno ili indirektno učestvovala u uređenju gradskih naselja.

    • Izgradnja sportskih terena: Mnogi tereni za sportove na Koloniji nastali su dobrovoljnim radom omladinaca koji su betonirali površine i postavljali koševe i golove.
    • Uređenje zelenih površina: Uređenje zelenih površina oko stambenih zgrada, novoizgrađenog bulevara i objekata od društvenog značaja
    • Poboljšanje infrastrukture: Omladinci su pomagali u kopanju kanala za instalacije, sređivanju pešačkih staza i čišćenju prostora
    • Socijalna uloga: Rad na uređenju Kolonije nije bio samo fizički; brigadiri su organizovali kulturne večeri, sportske turnire i druženja koja su povezivala mlade radnike i učenike.

    Radne brigade nisu samo „kopale i sadile“, one su bukvalno menjale vizuru naselja.

    Značaj za lokalni identitet
    Uređenje Kolonije kroz radne akcije stvorilo je specifičan „duh Kolonije“. Mladi koji su učestvovali u
    tim akcijama kasnije su više cenili i čuvali zajedničku imovinu, jer su je sopstvenim rukama gradili.
    Danas se te akcije pamte kao vreme najvećeg jedinstva grada i fabrike.

    O samom tekstu
    Predstavljena je samo ovlaš zagrebana i informativna istorija naselja Kolonija, kao i značaj i doprinos omladinaca i radnog naroda uređenju sopstvene okoline i poboljšanja životnih uslova organizovanih kroz radne akcije. Ukoliko vreme dozvoli, u bliskoj budućnosti kroz dostupne izvore malo ćemo detaljnije obraditi kako istorijat samog naselja, tako i same radove na uređenju istog. Ukoliko ste u mogućnosti svaka dopuna, informacija, sugestija, svedočanstvo ili fotografija su značajni sa ovu priču i biće nam drago da ih podelite sa nama.


    Fotografije: „Јасенички акцијаши, фотографије и записи“, Владисављевић, Никола; Јанојлић,
    Драгољуб; Миловановић, Мирослав; Београд: Културно просветна заједница Србије;
    Смедеревска Паланка: Клуб акцијаша, 2002

  • Izbori – ili šta smo naučili tokom prve godine postojanja

    Izbori – ili šta smo naučili tokom prve godine postojanja

    Piše: Valentina Talijan

    Najčešće izgovorena rečenica na sastancima našeg tima je: “Јa sam samo htela da čistim Koloniju”. Ona šaljivo podrazumeva da niko od prisutnih nije planirao da se nađe u situaciji o kojoj u datom trenutku raspravljamo. Takođe, govori o tome da je biti građanski aktivista pitanje niza izbora. Teme pronalaze put do nas, a na nama je da odaberemo da li ćemo proći pored njih ili se uhvatiti u koštac – uglavnom na sopstvenu štetu.

    Pre godinu dana u Smederevskoj Palanci bilo je taman toliko aktivista da, kada smo podnosili prve prijave i zahteve – dobar deo prijava nisu znali kako da obrade. Danas, samo jedno naselje ima više angažovanih građana nego što ih je u tom trenutku imala čitava opština. S obzirom da se sećam vremena kada sam bila među malobrojnim aktivistima u opštini, i kada sam se samo u trenucima moranja bavila lokalnim temama umesto nacionalnim – ne mogu da ne primetim obilje u kom trenutno uživamo.

    Da li to znači da nas ima dovoljno? Nikada nas neće biti dovoljno. Naročito u društvu u kom se demokratske vrednosti gase pred našim očima rapidno. Da se ukupan broj stanovnika koji je glasao za promene pre dve nedelje u ovoj opštini aktivira – ne bi nas bilo dovoljno. Toliko puno problema postoji. Toliko je razvijen mehanizam mahinacija čiju štetu moramo svakodnevno da saniramo ili razotkrivamo. Da ne upotrebim izraz „protiv kog se borimo“, jer mi za borbu protiv bilo koga nemamo vremena – mi se godinu dana već na lokalu grčevito borimo za dostojanstven život. Činjenica je da ta borba podrazumeva nužnu promenu vlasti, a pre svega sistema.

    Jer, koliko god da je težak bio predizborni proces u Smederevskoj Palanci,
    konačno je ujedinio različite frakcije ka jednom istom cilju.

    Uzmimo za primer postizbornu nedelju. Naš tim odlučio je da nakon višemesečnog kontinuiranog rada vezanog za izbore, istrage oko zagađivača, razvoj novog medija i advokatiranja vezano za probleme koje smo ranije ustanovili – uzme odmor. Ipak, u nedelji pred izbore, kao i u nedelji nakon izbora, naše sanduče za poruke preplavljivala je jedna slika – nova deponija. Više građana javljalo se sa istim pitanjem – je li ovo legalno?

    Fotografija: Milica Matović

    Nakon jedne epizode premorenog vrištanja u jastuk, uz koju, slobodno možete zamisliti, dramatičnu muziku, počeli smo sa istragom. Obavestili smo kolege aktiviste iz drugih grupa kako bismo malo podelili teret među sobom na nivou opštine, i odredili dan za teren. Tog dana mogle smo da popijemo kafu u gradu i uživamo u suncu. Umesto toga, iskoristile smo priliku da obiđemo 3 deponije koje smo već prijavljivale, kako bismo videle šta je preduzeto – i tu jednu novu. Sve to tokom odmora od aktivizma koji smo pompezno najavili na društvenim mrežama. Ovo je takođe bio prvi put da smo na teren išle sa članicom još jedne aktivističke grupe, što će se nakon izbora, nadam se, pokazati kao stalna praksa. Jer, koliko god da je težak bio predizborni proces u Smederevskoj Palanci, konačno je ujedinio različite frakcije ka jednom istom cilju. Tako da, ne bih da zvučim nezahvalno s obzirom na evidentno poboljšanje brojčanog stanja civilnog sektora, ali tvrdim da nas i dalje nema dovoljno.

    kad god pomislite da će nešto uraditi neko drugi – uzmite,
    i sami se uhvatite u koštac sa situacijom.

    Kada biste me sada pitali – ok, evo želimo da pomognemo, kako da se aktiviramo? Prvo na šta bih vas usmerila je posmatranje. Pre svega, svakodnevno posmatranje delovanja javnih preduzeća i funkcionera. Tako ćete pomoći iskusnijim aktivistima i organizacijama da na vreme spreče štetna delovanja i potencijalno osujete kršenje propisa. Takođe, vaše znanje iz određenih oblasti može doprineti razumevanju prikupljene dokumentacije i informacija, pa je dosta važno da se makar kao konsultanti stavite na raspolaganje lokalnim aktivističkim grupama.

    Druga vrsta posmatranja, vezana za sam dan još uvek neraspisanih izbora, pomoći će da na republičkom nivou omogućite sprovođenje demokratskih izbora u već postavljenim nefer uslovima. Za 49 biračkih mesta, koliko ih imamo na lokalu, biće nam potrebno od tri do četiri stotine ljudi. Od tri do četiri stotine građana spremnih da neutralno i u zakonskim okvirima posmatraju čitav proces i brane izbornu volju svih građana. Za članove biračkog odbora biće potrebno 98 obučenih i odgovornih osoba. Za posmatranje unutar biračkog mesta isto toliko. Za mobilne timove biće potrebno minimum 2 osobe po autu na nešto manje od 49 lokacija, idealno je da broj osoba u autu bude veći. Sve to bez ikakve naknade, jer sredstava za ovako nešto ne postoje, niti bi na njih u okolnostima u kojima živimo trebalo da računamo – na svoje delovanje trebalo bi da gledamo kao na borbu za oslobođenje. Dok ovo čitate verovatno mislite o tome kako će među tih minimum tri stotine ljudi biti neko drugi, ali moram da vas razuverim. Tih drugih nema dovoljno, kad god pomislite da će nešto uraditi neko drugi – uzmite, i sami se uhvatite u koštac sa situacijom.

    Kao što rekoh na početku teksta, mi smo samo hteli da čistimo Koloniju, ali smo nekako završili u vestima, na sudu, u projektima i istragama. Postali smo informanti, inspektori, pravnici i izveštači – silom prilika. „Izgubili“ smo dane i mesece života koje niko ne može da nam vrati, bez ikakve naknade osim slobodne volje i lične satisfakcije proistekle iz doprinošenja zajednici. Vi ne morate ići toliko daleko da pamtite članove zakona za koje ste mislili da vam nikada neće biti potrebni, ali ono što možete da uradite jeste da se prijavite za neku od dostupnih obuka i konkretno posvetite 24 sata svog života nečemu što će potencijalno odlučiti vaše naredne četiri godine.

    Zbog toga, na godišnjicu osnivanja naše grupe, biram da vas u ime svih nas pozovem ne da se priključite nama, taj poziv je uvek otvoren, već da se putem nekog od sledećih linkova informišete kako možete da se obučite i pomognete tokom izvesnih parlamentarnih izbora. Jer tu sada mora da bude usmerena sva naša energija. Pametniji se edukuje i organizuje.

    Linkovi ka obukama, mrežama podrške i zakonima:

    Obuka za članove biračkog odbora – CRTA

    Mreža poverenja – Smederevska Palanka – studenti

    Zakon o  izboru narodnih poslanika (“Sl. glasnik RS”, br. 14/2022)

  • BIRAČKI SPISAK U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU EVIDENCIJE I STVARNOSTI

    BIRAČKI SPISAK U SMEDEREVSKOJ PALANCI: IZMEĐU EVIDENCIJE I STVARNOSTI

    Birački spisak je temelj svakog izbornog procesa – naizgled jednostavna evidencija građana sa pravom glasa, ali u praksi složen sistem koji zavisi od tačnosti podataka, ažurnosti institucija i realnih demografskih kretanja. Na primeru Smederevske Palanke jasno se vidi koliko taj sistem može da se udalji od stvarnog stanja na terenu.

    Formalno gledano, pravila su jasna. Svaki punoletni građanin sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji opštine ima pravo da bude upisan u birački spisak. Podaci se preuzimaju iz evidencija o prebivalištu, matičnih knjiga i na osnovu državljanstva, a lokalna samouprava je zadužena da ih redovno ažurira. Međutim, ono što je na papiru uređeno, u praksi često zavisi od toga koliko se brzo i precizno prate promene u životima ljudi.

    Upravo tu dolazimo do jedne od ključnih specifičnosti Palanke – migracija. Godinama unazad, veliki broj građana seli se u veće gradove, pre svega u Beograd, ili odlazi u inostranstvo. Ipak, mnogi od njih ne odjavljuju prebivalište. Administrativno ostaju „prisutni“, iako realno ne žive u opštini. Tako se stvara razlika između onoga što evidencija pokazuje i onoga što je stvarnost.

    Ta razlika postaje posebno vidljiva kada se uporede podaci. Prema procenama za 2022. godinu, Smederevska Palanka imala je 42.192 stanovnika, od čega je bilo 35.373 punoletno. Ipak, birački spisak za predsedničke izbore beleži čak 39.954 birača. To je 4.581 osoba više nego što ima punoletnih građana – odstupanje od gotovo 13 odsto!

    Dodatnu složenost daje struktura stanovništva. Veliki deo populacije živi u selima, gde su migracije još izraženije nego u gradskom jezgru. Mesta poput Kusatka, Selevca ili Glibovca imaju značajan broj prijavljenih birača, ali je pitanje koliko njih zaista tu i živi. U takvim sredinama, birački spisak često postaje evidencija „sećanja“ na nekadašnje stanovništvo, a ne realan odraz sadašnjeg stanja.

    Kada se pogledaju i sami izborni rezultati, pojavljuju se dodatna pitanja. Na predsedničkim izborima zabeleženo je da je glasalo 23.604 birača, dok je broj listića bio 23.584 – gde je nestalo 20 listića? Slična, iako manja odstupanja postoje i na parlamentarnim i lokalnim izborima. Ove razlike jasno ukazuju na potrebu za pažljivijom kontrolom procedura, od izdavanja listića do vođenja zapisnika.

    Važno je naglasiti da ovakvi pokazatelji predstavljaju upozorenje da sistem nije u potpunosti usklađen sa realnošću. Preveliki broj birača u odnosu na broj punoletnih stanovnika, značajan udeo ljudi koji formalno postoje u evidenciji ali ne žive u opštini, kao i manja neslaganja u izbornim podacima – sve su to signali koji zahtevaju dodatnu pažnju.

    Kako proveriti podatke i koja su prava građana

    Građani imaju mogućnost da sami provere da li su upisani u birački spisak i da li su njihovi podaci tačni. Uvid se može izvršiti u opštinskoj upravi, ali i online, putem zvaničnog državnog servisa. Provera je dostupna na OVOM LINKU.

    Ukoliko podaci nisu tačni ili nedostaju, zakon predviđa pravo na njihovu ispravku. Građani mogu podneti zahtev za upis, brisanje ili izmenu podataka – na primer u slučaju promene prebivališta ili ličnih podataka.

    Postupak se pokreće pred nadležnim organom lokalne samouprave ili preko eUprave, a rokovi su definisani tako da se izmene mogu sprovesti i neposredno pre izbora.

    Indikatori nepravilnosti i provera prijavljenih lica na adresi

    Kada je reč o broju lica prijavljenih na jednoj adresi, ovo je posebno osetljivo pitanje jer se upravo tu često javlja sumnja građana – da li je na njihovoj adresi prijavljen još neko, a da oni za to ne znaju? U Srbiji, uključujući i Smederevsku Palanku, građani nemaju automatski uvid u to ko je sve prijavljen na njihovoj adresi, zbog zaštite podataka o ličnosti. Međutim, postoje načini da se to proveri kroz institucionalne kanale.

    Vlasnik nepokretnosti ili lice koje zakonito koristi stan ili kuću može podneti zahtev nadležnoj policijskoj upravi (MUP-u) za proveru podataka o prijavljenim licima na toj adresi. Ova procedura se najčešće pokreće kada postoji osnovana sumnja da su na adresi prijavljena lica koja tu ne borave. U takvim slučajevima, MUP može pokrenuti postupak provere prebivališta, koji podrazumeva izlazak na teren i utvrđivanje činjeničnog stanja.

    Ako se utvrdi da neko lice ne živi na prijavljenoj adresi, moguće je pokrenuti postupak za odjavu prebivališta. Ovaj proces nije trenutan, ali predstavlja važan mehanizam za usklađivanje administrativnih podataka sa realnim stanjem.

    U sredinama sa izraženim migracijama, kao što je Smederevska Palanka, ovakve provere mogu značajno doprineti tačnosti biračkog spiska. Istovremeno, one jačaju poverenje u izborni proces, jer pokazuju da evidencije nisu „zatvoren sistem“, već nešto na šta i sami građani mogu da utiču.

    Piše: M.M.